Bolesti srca i krvnih sudova su najzastupljenije u našoj zemlji. Da bi bile sprečene, i na vreme otkrivene i izlečene, važni su prevencija i rana dijagnostika. U Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje u jednom danu uradili su 12 minimalno invazivnih kardio-hirurških operacija, a u od početka ove godine postigli su i važan rekord u Evropi.
U šest operacionih sala, zdravstveni timovi bili su od ranih jutarnjih sati, piše RTS. Uradili su 12 operacija – pet rekonstrukcija mitralnog zalistka, popravili dve aortne valvule, ugradili dva bajpasa i izlečili dvoje pacijenata sa urođenim srčanim manama.
Obeležavaju i petogodišnjicu osnivanja Centra za minimalno invazivnu kardiohirurgiju.
"Institut Dedinje je pionir u ovoj oblasti. Mi smo još 2011. godine uradili prvu takvu endoskopsku operaciju srca. Pre pet godina smo to formalizovali u jedan centar, a evo danas pokazujemo u suštini koliko je on razvijen i šta sve možemo da uradimo", istakao je prof. dr Ivan Stojanović, načelnik Centra za minimalno invazivnu kardiohirurgiju Instituta Dedinje.
Kako je rekao direktor Instituta za za kardiovaskularne bolesti Dedinje prof. dr Milovan Bojić, ove godine je obavljeno 3.000 operacija na otvorenom srcu.
"Organizacija, vizija i plan u osnovne postavke od kojih zavisi uspeh jedne ustanove. Kompetentnost timova, apsolutno vladanje materijom, ali i postoperativni tok. Vrlo brzo ćemo ove ljude pustiti kući. Ove godine je 3.000 operacija na otvorenom srcu, što je rekord koji pojedinačno nije uradila nijedna klinika u Evropi", istakao je Bojić.
U Institutu Dedinje radilo se i tokom vikenda, a tako će biti i ubuduće, kako bi ukinuli preostale liste čekanja.
"Ministar se iznenadio, bilo je planirano da se radi samo skener, a ovde kod nas mogao je da vidi potpuno organizovanu radnu subotu – 24 skenera, ukupno 18 magnetnih rezonanci. I što se posebno začudio, to je što smo radili koronarografije, za koje je čekanje kod nas bilo dva-tri meseca, mi smo uradili 20 takvih koronarografija i sedam kardioverter defibrilatora. U svim salama, svuda je video red, rad, disciplinu i odgovornost", naveo je profesor Bojić.
Godišnje, zbog bolesti srca i krvnih sudova, Srbija izgubi jedan grad od 55.000 stanovnika. A ne mora da bude tako. Promenama loših životnih navika, prevencijom, blagovremenom dijagnostikom i odgovarajućim lečenjem, tu statistiku možemo da promenimo.
(EUpravo zato/RTS)
