Za manje od četiri meseca pre toliko očekivanog događaja - letnjih Olimpijskih igara u Parizu, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) naglašava da će to biti prvi potpuno rodno ravnopravan događaj u istoriji.
Jedan od heštegova koji se koriste u promotivnom materijalu za Letnje igre u Parizu 2024. je #GenderEqualOlympics (Rodno ravnopravna Olimpijada). Sudeći po podacima, predstojeće Olimpijske igre će zaista imati stopu učešća muškaraca i žena od 50 odsto.
"Pariz ponovo stvara istoriju! Pariz 2024. biće prve Igre u istoriji Olimpijade na kojima je postignut savršen paritet, sa istim brojem sportistkinja i sportista", ističu u saopštenju.
MOK podseća da je paritet između sportista i sportistkinja bio pokrenut još na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021. 48,8 odsto učesnika bile su žene – što je vrlo blizu postizanja punog pariteta.
Gledajući unazad u istoriju, Olimpijske igre su se prvi put otvorile za žene takmičarke u Parizu 1900. godine. U to vreme su bile 22 žene, u poređenju sa 975 muških sportista (što predstavlja svega dva odsto).
"Kao kolevka olimpijskog duha, Francuska je često bila pokretačka snaga inovacija koje su postale trajni deo naše olimpijske istorije. Na primer, prvo olimpijsko selo izgrađeno je za Olimpijske igre u Parizu 1924. godine, dok je prva maskota predstavljena za Zimske olimpijske igre u Grenoblu 1968. godine", podseća MOK u saopštenju.
Ipak u određenim disciplinama paritet se ne poštuje, i za to je "odgovorna" priroda sporta. Rvanje je, na primer, sport u kome se takmiče samo muškarci. S druge strane, žene jedine učestvuju u ritmičkoj gimnastici.
Stoga je MOK izmenio određene događaje. Šetnja od 50 km koja je ranije bila rezervisana za muškarce biće mešovita štafeta.
Za žene je dodata još jedna kategorija težine za boks, navodi se na sajtu MOK-a.
Zanimljiva informacija je da i dalje još uvek ima više događaja rezervisanih za muške sportove nego za žene tokom ovih predstojećih letnjih igara - 157 muških u poređenju sa 152 ženska takmičenja.
Dug put do rodnog pariteta
Rodni paritet se ubrzano povećava u okviru Igara s obzirom na prepreke koje su žene morale da savladaju da bi bile deo Olimpijskih igara.
Osnivač MOK-a, baron Pjer de Kuberten, zabranio je ženama da se takmiče na prvim modernim Olimpijskim igrama 1896. godine.
Godine 1900, 22 žene su bile dobrodošle da se takmiče u pet ženskih sportova. Žene nisu činile više od 10 odsto učesnika sve do 1952. godine. Tek 2014. MOK je kao jedan od svojih ciljeva dodao potpuni rodni paritet.
(JA/EUpravo zato)
