Stanje se najčešće javlja nakon uvođenja novog leka, povećanja doze ili kombinovanja više supstanci koje utiču na sistem kojim upravlja serotonin. Među lekovima koji mogu da budu povezani sa serotoninskim sindromom nalaze se pojedini antidepresivi, uključujući SSRI i SNRI, određeni lekovi za migrenu iz grupe triptana, neki opioidni analgetici, kao i pojedini drugi lekovi.
Rizik se uvećava i kod uzimanja određenih preparata bez recepta, suplemenata i psihoaktivnih supstanci. Zbog toga je važno da se lekaru napomene sve što se koristi, uključujući preparate bez recepta i biljne suplemente.
Posebnu pažnju zaslužuju preparati koje ljudi ponekad doživljavaju kao bezazlene zato što su "prirodni". Mejo klinikameđu suplementima koji su povezani sa serotoninskim sindromom navodi, između ostalih, kantarion, ženšen i muškatni oraščić. To ne znači da će njihova upotreba izazvati sindrom, već da kombinovanje određenih suplemenata sa lekovima koji utiču na serotonin povećava rizik.
Kako izgleda serotoninski sindrom?
Jedna od karakteristika je to što se simptomi javljaju relativno brzo. Najčešće nastaju u roku od nekoliko sati nakon uzimanja novog serotonergičnog leka, povećanja njegove doze ili druge promene koja utiče na regulaciju ovog hemijskog transmitera.
U početku simptomi izgledaju kao nešto što nema mnogo veze sa ozbiljnom reakcijom na lek: osoba je uznemirena, više se znoji, ima ubrzan rad srca, mučninu, povraćanje ili proliv. Mogu da se jave i drhtanje, glavobolja, proširene zenice i povišen krvni pritisak.
Kako se stanje razvija, javljaju se važni neurološki i mišićni znaci, poput pojačanih refleksa, nevoljnih trzaja mišića, drhtanja, gubitka koordinacije i ukočenost. Vremenom dolazi i do pojave visoke telesne temperature, napada, poremećaja srčanog ritma, gubitaka svesti i drugih ozbiljnih komplikacija.
Upravo zbog toga nije dovoljno da se posmatra samo jedan simptom. Na primer, samo znojenje ili ubrzan puls ne znače da osoba ima serotoninski sindrom. Lekari procenjuju kombinaciju simptoma, tempo kojim se javljaju, neurološki pregled i podatke o lekovima i drugim supstancama koje je osoba uzela.
Ne postoji jedan laboratorijski test koji može da potvrdi serotoninski sindrom. Dijagnoza je prvenstveno klinička, što znači da lekar procenjuje simptome, njihov razvoj i terapiju koju osoba koristi. Analize krvi, EKG, ali i druga ispitivanja će možda biti potrebna kako bi se procenila težina stanja ili isključili drugi uzroci sličnih simptoma.
Lečenje zavisi od težine kliničke slike. Osnovni korak je prekid uzimanja supstance koja je izazvala toksičnost, ali to se u medicinskom kontekstu radi uz procenu zdravstvenog radnika. Zatim se, prema potrebi, primenjuje suportivna terapija, poput intravenske nadoknade tečnosti, kontrola vitalnih parametara i lekovi za smirivanje uznemirenosti, mišićne aktivnosti ili napada. Kod težih slučajeva potrebna je i intenzivna nega i podrška disanju.
Da li možemo da umanjimo rizik?
Najjednostavnija, ali važna mera jeste da lekar ili farmaceut u svakom trenutku ima potpunu listu lekova koju osoba koristi. To uključuje lekove na recept, preparate bez recepta, biljne proizvode i suplemente. Posebno je važno da se prijavi uzimanje nove terapije ili izmena doze i pita da li postoji mogućnost interakcije sa onim što se već uzima.
Istovremeno, serotoninski sindrom nije razlog da ljudi samoinicijativno prestanu da uzimaju propisane antidepresive ili druge lekove. Ako postoji sumnja da terapija izaziva problem, potrebno je da se razgovara sa lekarom, a kod naglog pogoršanja ili teških simptoma potraži hitna medicinska pomoć.
(EUpravo zato/NCBI)
