Napadi dronovima na trgovačke brodove u Crnom moru ponovo su otvorili pitanje bezbednosti pomorskih puteva i sposobnosti Evrope da zaštiti svoju istočnu granicu. Dok Ukrajina za napade optužuje Rusiju, bugarske vlasti još nisu potvrdile ko je odgovoran, a Evropska unija upozorava na nedostatke u odbrambenim kapacitetima.
Dva trgovačka broda napadnuta su u utorak rano ujutro u isključivoj ekonomskoj zoni Bugarske. Jedan je potonuo, dok je drugi pretrpeo ozbiljna oštećenja. Potraga za nestalim članovima posade obustavljena je bez rezultata. Incident se dogodio dan nakon napada na brod u blizini rumunske obale, u kojem su poginule dve osobe.
Bugarski premijer Rumen Radev osudio je napad, ali nije imenovao odgovorne. Ministar odbrane Dimitar Stojanov izjavio je da postoje indicije da su korišćeni pomorski dronovi, ali da će konačan zaključak zavisiti od rezultata istrage. On je ocenio da je reč o namernom napadu i upozorio da se Bugarska našla usred hibridnog sukoba između Rusije i Ukrajine.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je reč o ruskom kombinovanom napadu pomorskim i vazdušnim dronovima. Optužio je Moskvu da pokušava da ugrozi civilnu plovidbu u zapadnom delu Crnog mora i pozvao zapadne partnere na zajednički odgovor.
Zbog pogoršanja bezbednosne situacije, bugarske vlasti najavile su nabavku još pet protivvazdušnih raketnih sistema.
EU planira jačanje bezbednosti Crnog mora
Najnoviji incidenti ukazali su na potrebu za boljom zaštitom luka, trgovačkih brodova i kritične infrastrukture u Crnom moru. Evropska unija je još u maju 2025. predstavila strategiju za unapređenje bezbednosti regiona, sa posebnim fokusom na borbu protiv hibridnih pretnji, sajbernapada i dezinformacija.
Jedna od ključnih inicijativa je osnivanje Centra za pomorsku bezbednost Crnog mora, koji bi trebalo da unapredi razmenu informacija, saradnju obalskih straža i pravovremeno otkrivanje opasnosti. Rumunija i Bugarska zajednički rade na njegovom uspostavljanju, a planirano je da bude povezan sa lukama Konstanca i Varna.
Evropska komisija saopštila je da je u regionu pokrenuto 65 projekata vrednih ukupno 200 miliona evra. Takođe, Rumuniji i Bugarskoj pruža se podrška kroz dostavljanje satelitskih snimaka, kako bi lakše pratile bezbednosnu situaciju.
Ipak, evropske odbrambene sposobnosti i dalje imaju značajne nedostatke. Prema procureloj verziji izveštaja o odbrambenoj spremnosti EU, problemi postoje u zalihama municije i raketa, protivvazdušnoj odbrani na moru, mogućnostima udara na velikim udaljenostima i zaštiti podmorske infrastrukture.
Iako članice EU planiraju da između 2024. i 2029. godine ulože oko 98,9 milijardi evra u pomorske kapacitete, stručnjaci upozoravaju da novac i strategije nisu dovoljni bez konkretnih sposobnosti na terenu.
Stručnjak za pomorsku bezbednost Mihaj Sebastijan Čihaija smatra da Crno more nije dobilo dovoljno pažnje u evropskim odbrambenim planovima. Prema njegovim rečima, regionu su potrebni bolji radarski sistemi, senzori i obaveštajni kapaciteti, kao i jasnija strategija NATO-a za ovo područje.
Evropska komisija, s druge strane, podstiče zajednička ulaganja i razvoj novih tehnologija. Bugarska i Rumunija imaju važnu ulogu u zaštiti istočnog krila Evrope, a kroz program SAFE na raspolaganju im je zajednička podrška od 20 milijardi evra.
Sve veća zabrinutost za civilnu plovidbu
Bezbednosne tenzije dodatno su porasle nakon što je u blizini Rumunije potonuo teretni brod turskog vlasništva koji je prevozio ukrajinsko žito. Zelenski je za napad optužio Rusiju, dok je rumunska ministarka spoljnih poslova Oana-Silvija Coiu događaj ocenila kao ozbiljno kršenje međunarodnog prava.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen osudila je napade i poručila da su udari na civilne brodove neprihvatljivi.
Učestali incidenti ponovo su skrenuli pažnju na ranjivost trgovačkih brodova, luka i pomorske infrastrukture u Crnom moru. Istovremeno, postavlja se pitanje da li EU i NATO raspolažu dovoljnim sredstvima da odgovore na sve složenije pretnje.
Za efikasniju zaštitu regiona biće potrebni bolji nadzor, brža razmena informacija, savremeni odbrambeni sistemi i snažnija saradnja evropskih država. Najnoviji događaji pokazuju da je, pored političkih strategija i finansijskih ulaganja, neophodno razviti konkretne kapacitete koji mogu da odgovore na rastuće bezbednosne izazove.
(M.A./EUpravo zato/euronews.rs)
