Ako ste u poslednje vreme pretraživali savete o zdravlju na internetu, gotovo je nemoguće da niste naišli na temu o visoku kortizolu.
Hormon stresa postao je nova zvezda društvenih mreža. Pripisuju mu se gotovo sve tegobe savremenog života: jutarnji umor, nesanica, anksioznost, želja za slatkišima, gojenje, naročito u predelu stomaka, pa čak i osećaj "stalnog stresa".
Problem je u tome što se iz ove priče često izostavlja najvažniji deo: kortizol je normalan i neophodan hormon, a ozbiljni poremećaji u njegovom lučenju nisu ni približno toliko česti koliko bi moglo da se zaključi iz sadržaja na internetu.
Kortizol kao neprijatelj?
Kortizol proizvode nadbubrežne žlezde i on ima brojne uloge u organizmu: odgovor na stres, učestvuje u regulaciji šećera u krvi, metabolizmu, krvni pritisak i funkcionisanju imunskog sistema.
Njegovo lučenje prirodno prati dnevni ritam, njegovi nivoi su uglavnom viši ujutru, a tokom dana opadaju. Drugim rečima, ne možemo, niti treba da "snizimo" kortizol, jer bez njega ne bismo mogli normalno da funkcionišemo.
Problem nastaje kada organizam proizvodi premalo ili previše kortizola zbog stvarnog medicinskog poremećaja. Ali to je potpuno drugačija priča od one koju često čujemo na društvenim mrežama.
"Visok kortizol" kao dijagnoza za umor
Jedna od najčešćih tvrdnji na internetu zvuči otprilike ovako: ako ste umorni, loše spavate i imate višak masti na stomaku, verovatno imate visok kortizol. Istina je da ti simptomi mogu da imaju brojne uzroke.
Nedostatak sna, hronični stres, neadekvatna ishrana, premalo fizičke aktivnosti, određeni lekovi, metabolički problemi i brojna druga stanja mogu da utiču na to kako se osećamo i kako naše telo reguliše telesnu težinu. Zato sem doktora sepicajilste niko ne može na osnovu nekoliko simptoma da zaključi da li je isključivo kortizol njihov uzrok.
Stručnjaci Harvard Health-a upravo na to upozoravaju, iako influenseri često povezuju "visok kortizol" sa problemima poput masnih naslaga na stomaku i lošim snom, za većinu ljudi to nije znak da imaju abnormalno visok nivo ovog hormona..
Kada kortizol zaista jeste problem?
Postoje ozbiljni medicinski poremećaji povezani sa kortizolom. Jedan od njih je Kušingov sindrom, stanje u kom je organizam duže vreme izložen prevelikoj količini kortizola. Nastaje zbog određenih bolesti ili dugotrajne upotrebe kortikosteroida, ali Kušingov sindrom nije isto što i "osećam se pod stresom".
To je konkretno medicinsko stanje koje zahteva procenu lekara i odgovarajuće laboratorijske testove. Postoje i poremećaji kod kojih organizam proizvodi premalo kortizola, poput adrenalne insuficijencije.
Upravo zato je važno da senapravi razlika između normalnog odgovora organizma na stres i endokrinološkog poremećaja.
Šta je onda sa stresom?
Tu dolazimo do mnogo zanimljivijeg pitanja. Stres zaista utiče na organizam. Kada smo pod pritiskom, telo aktivira sisteme koji nam pomažu da odgovorimo na izazov. Kortizol je deo tog sistema.
Problem nije u tome što smo jednog dana imali stresan sastanak, loše spavali ili se iznervirali. Veći problem nastaje kada se stres, nedostatak sna, sedentaran način života i drugi nepovoljni faktori pretvore u svakodnevicu.
Stoga stručnjaci ističu da tada nema potrebe da tražimo jednog "krivca" u laboratorijskom nalazu. Mnogo je korisnije da se sagleda šira slika u načinu života.
Da li je "detoks" potreban?
Na internetu postoji čitavazajednica koja se bavi "spuštanjem kortizola". Spominju se suplementi, posebne jutarnje rutine, dijete, čajevi, "hormonalni reseti" i različiti programi koji obećavaju da će se nivoi ovog hormona "dovesti u red", a simptomi nestati.
Ali ako nemate medicinski poremećaj povezan sa kortizolom, zvaničan stav je da njega ne bi trebali po svaku cenu da snižavamo. Umesto toga, više smisla ima ono što je već dobro poznato: dovoljno sna, redovna fizička aktivnost, kvalitetna ishrana, vreme za oporavak i plan za bolje upravljanje stresom.
(EUpravo zato/Harvard Health)
