Društvene mreže često im pripisuju gotovo neverovatan efekat, od podmlađivanja kože do ublažavanja bolova i poboljšanja rada mozga. Međutim, dermatolozi upozoravaju da je stvarnost daleko nijansiranija. Od terapije crvenim zracima zaista postoje koristi, ali ona nije univerzalno rešenje za sve zdravstvene probleme.
Može da podstakne stvaranje kolagena?
Jedna od najbolje istraženih primena terapije odnosi se na negu kože. Prema rečima dermatologa dr Margarete Mase sa Nortvel Helt u Njujorku, određene talasne dužine ove svetlosti mogu da aktiviraju procese koji podstiču stvaranje kolagena, proteina odgovornog za čvrstinu i elastičnost kože.
"Istina je da postoje razlike na mikroskopskom nivou, ali neće svi primetiti razliku", kako kaže.
Istraživanja pokazuju da se na mikroskopskom nivou zaista mogu uočiti promene u količini kolagena. Ipak, to ne znači da će svaka osoba da primeti dramatično umanjenje bora ili da će efekti podmlađivanja lica biti vidljivi golim oko. Efekti su obično postepeni i uglavnom umereni.
Crveno i plavo svetlo nisu isto
Mnogi LED uređaji kombinuju crveno i plavo svetlo, ali ona imaju različitu namenu. Plavo svetlo deluje površinski i prvenstveno se koristi u terapiji akni, jer utiče na bakterije koje doprinose njihovom nastanku.
"Plava svetlost ima kraću talasnu dužinu i daluje na površinu, tako da cilja epiderm i cilja porfirine", objašnjava dr Mese.
Crveno svetlo, s druge strane, povezano je sa podsticanjem procesa obnavljanja kože i stvaranjem kolagena. Zato uređaji koji kombinuju obe vrste svetlosti pružaju različite efekte, u zavisnosti od problema koji se leči.
Pomaže kod gubitka kose?
Postoje naučni dokazi da crvena svetlosna terapija jeste korisna kod androgenetske alopecije, najčešćeg oblika naslednog opadanja kose kod muškaraca i žena.
Smatra se da pomaže većem broju folikula da uđu u fazu aktivnog rasta dlake. Međutim, stručnjaci naglašavaju da za druge vrste opadanja kose još nema dovoljno dokaza da bi se terapija preporučila kao efikasno rešenje: "Pogrešno je shvatanje da je odlična za svaki oblik gubitka kose."
Uglavnom je bezbedna, ali nije za svakoga
Crvena svetlosna terapija smatra se bezbednom za većinu ljudi. Neželjeni efekti, ako se uopšte jave, najčešće su blagi i prolazni, poput crvenila kože ili osećaja blage iritacije.
Ipak, dermatolozi upozoravaju da osobe sa tamnijim fototipom kože imaju veći rizik od dugotrajnog crvenila, promena pigmentacije ili čak pojave plikova pri korišćenju pojedinih kućnih LED maski. Zato se preporučuje da terapiju započnu kraćim tretmanima i postepeno povećavaju vreme izlaganja.
Lečenje bolnih stanja
Iako se najčešće povezuje sa estetikom, jedna od najbolje dokumentovanih medicinskih primena crvene svetlosne terapije odnosi se na ublažavanje oralnog mukozitisa: "Što je teška upala sluzokože vašeg gastrointestinalnog trakta, uključujući i usta," objašnjava dr Mase.
U pojedinim onkološkim centrima ova terapija se koristi kako bi pacijentima olakšala jednu od najneprijatnijih nuspojava lečenja raka.
Ne zamenjuje osnovnu negu
Za kraj dr Mese zaključuje da crvena svetlosna terapija ne bi trebala da bude jedina metoda na koju se neko oslanja.
Kod akni, na primer, ona ne može da zameni redovno čišćenje kože niti terapiju koju je preporučio dermatolog. Isto važi i za druge probleme, LED tretmani mogu da budu dopuna postojećem lečenju, ali ne i njegova zamena: "Namenjena je da bude dodatna terapija."
Drugim rečima, iako postoje dokazi da crvena svetlost ima određene koristi, ona nije čudesni uređaj koji rešava sve probleme koje mu pripisuju reklame i objave na društvenim mrežama.
(EUpravo zato/AMA)
