Savremena istraživanja sve jasnije ukazuju da zdravlje nije rezultat samo genetske predispozicije, već složena interakcija između naših životnih navika i izloženosti spoljnim uticajima.
Tetovaže postaju sve popularnije, ali dugoročni efekti pigmenta koji se ubrizgava u kožu, posebno ako sadrži hemijske supstance koje nisu dovoljno istražene, pokreću pitanje da li tinta (koja može migrirati iz kože u limfne čvorove i druge delove tela) može da poveća rizik od različitih oblika karcinoma, uključujući melanom i limfome?
Stručnjaci se slažu da razumevanje ovih veza nije samo pitanje prevencije bolesti na individualnom nivou, već i put ka strategiji koja može da utiče na zdravlje čitave populacije.
Prva studija: Tetovaže i melanomi
Studija objavljena u Journal of the National Cancer Institute, analizirala je povezanost tetovaža sa rizikom od melanoma (najagresivniji oblik karcinoma kože) na velikom broju ispitanika iz države Juta u SAD-u.
Ispostavilo se da tetovaže nisu direktno povezane sa povećanim rizikom od nastanka melanoma u poređenju sa ljudima koji nemaju tetovaže.
Ipak, kod ispitanika sa četiri ili više tetovaža, primećen je niži rizik od nastanka melanoma u odnosu na populaciju koja nema tetovaže. Dok osobe koje su svoju prvu tetovažu uradile pre 20. godine života, imajuveći rizik od invazivnog melanoma u odnosu na populaciju koja nije imala tetovaže.
Autori naglašavaju da je ovaj neuobičajen nalaz potencijalno rezultat faktora poput rizičnih ponašanja prilikom sunčanja ili individualnih imunoloških odgovora, a ne direktna posledica tetoviranja. Istraživanje je epidemiološko i ne dokazuje uzročnost.
Druga studija: Tetovaže i limfomi
S druge strane, studija objavljena u časopisu The Lancet obuhvatila je oko 11.900 ispitanika kako bi analizirala rizike kod osoba sa i bez tetovaža u odnosu na razvoj limfoma (tip karcinoma krvi).
Ispitanici sa tetovažama imali su oko 21% veći rizik od razvoja limfoma u odnosu na osobe bez tetovaža, čak i kada se uzmu u obzir faktori poput starosti i pušenja.
Rizik je ostao isti bez obzira na veličinu tetovaže., a najčešći limfomi u ovoj studiji bili su B-ćelijski limfom i folikularni limfom.
Iako je ovo istraživanje obuhvatilo veliki broj ispitanika, stručnjaci ukazuju da ima i svoja ograničenja: oslanjanje na individualno prijavljivanje podataka o tetovažama znači da nisu svi faktori rizika mogli da se uzmu u obzir.
Dakle, rezultati ove studije ne mogu se uzeti u obzir sa sigurnošću kako bi se tvrdilo da tetovaže uzrokuju limfome. Potrebna su dodatna, nezavisna istraživanja.
Treća studija: Istraživanja na blizancima
Treća studija objavljena u BMC Public Health i sprovedena na blizancima, predstavlja najvalidniji dokaz od sva tri istraživanja. Analizom kontrolne grupe, istraživanje je otkrilo da osobe sa tetovažama imaju 1,62 puta veće šanse za razvoj karcinoma kože nego osobe koje nemaju tetovaže.
Analizom parova blizanaca sa i bez tetovaže, istraživači su uočili povišen rizik, ali sa određenim razlikama. Naime, tetovaže veće od dlana povezane su sa 2,4 puta većim rizikom od karcinoma kože i 2,7 puta većim rizikom od limfoma u poređenju sa blizancima koji nemaju tetovaže.
Autori sugerišu da pigmenti u tinti mogu da migriraju do limfnih čvorova, te na taj način uzrokuju hroničnu inflamaciju, što je potencijalni faktor rizika za razvoj malignih tumora.
Nauka o rezultatima sve tri studije
Iako studije pokazuju kontradiktorne rezultate, nijedna od njih ne ukazuje na direktnu uzročnost između tetovaža i razvoja karcinoma, umesto toga, ukazuju na statističke veze.
Faktori poput izloženosti suncu, genetika, istorija problema sa kožom, način života i drugi izvori toksina, otežavaju interpretaciju rezultata i naglašavaju potrebu za daljim istraživanjima.
Zaključak stručnjaka je da su potrebna dugoročna i kontrolisana istraživanja pre nego što se sa sigurnošću može tvrditi da tetovaže uzrokuju rak.
(EUpravo zato/The Lancet/BMC/JNCI)
