Ukoliko se tome dodaju visoke cene svežih namirnica i ubrzan tempo života, mnogi posežu za zamrznutim ili konzerviranim alternativama. Ipak, i dalje postoji uvreženo mišljenje da su one manje hranljive od svežih proizvoda.
Međutim, u mnogim slučajevima zamrznuto i konzervirano voće i povrće zadržavaju najveći deo svoje nutritivne vrednosti, a uz to imaju niz praktičnih prednosti koje ih čine dobrim izborom za svakodnevnu ishranu, kako u svom radu navodi dr Margaret Marej sa Univerziteta Svinber za The Conversation.
Jedna od najvećih prednosti zamrznutih i konzerviranih proizvoda jeste cena, koja je niža od nego kod svežih namirnica. Osim toga, mnogi od njih su već oprani, očišćeni i isečeni, pa štede vreme potrebno za pripremu obroka.
Zahvaljujući dugom roku trajanja, dostupni su tokom cele godine i znatno ređe završavaju u kanti za otpatke.
Da li prerada uništava hranljive materije?
Kod većine zamrznutog i konzerviranog voća i povrća nutritivna vrednost ostaje vrlo slična onoj koju ima sveže voće i povrće koje je nekoliko dana provelo u frižideru.
U pojedinim slučajevima određene hranljive materije su čak i bolje očuvane. Dr Marej navodi primer kajsija, koje zamrznute sadrže više vitamina C nego sveže, jer se ovaj vitamin dodaje prilikom proizvodnje.
Ipak, nepravilno rukovanje utiče na njihov kvalitet. Stvaranje ledenih kristala oštećuje strukturu namirnica, zbog čega one nakon odmrzavanja postaju mekše, a deo hranljivih sastojaka je izgubljen. To se posebno odnosi na proizvode koji se odmrzavaju, pa ponovo zamrzavaju.
Dr Marej podseća da zamrznuto voće i povrće može da bude kontaminirano bakterijom Listeria monocytogenes, koja izaziva trovanje hranom. Rizik se značajno smanjuje termičkom obradom pre konzumacije.
Konzervirana hrana?
Konzerviranje podrazumeva zagrevanje hrane na visokim temperaturama kako bi se uništili mikroorganizmi i omogućilo dugo čuvanje na sobnoj temperaturi.
Tokom ovog procesa dolazi do gubitka dela vitamina osetljivih na toplotu, pre svega vitamina C. Ipak, razvoj savremenih tehnologija omogućio je kraće zagrevanje na nižim temperaturama, čime se čuva veći deo hranljivih sastojaka nego ranije.
Kod konzerviranih namirnica preporučuju se proizvodi bez dodatka soli ili sa što manjim sadržajem natrijuma. Kada je reč o konzerviranom voću, bolji izbor su proizvodi koji su konzervisani u sopstvenom soku, a ne u šećernom sirupu.
Na kraju, poruka stručnjaka je jednostavna: mnogo je važnije da voće i povrće budu redovan deo ishrane nego da budu isključivo sveži. Zamrznute i konzervirane namirnice su praktičan, pristupačan i nutritivno vredan način da se taj cilj lakše dostigne.
(EUpravo zato/The Conversation)
