Stručnjaci upozoravaju da su prve dve decenije života ključne kada je zdravlje kože u pitanju jer tokom tog perioda UV zračenje može da izazove oštećenja DNK u ćelijama kože. Organizam svojim mehanizmima veliki deo tih oštećenja uspeva da popravi, međutim, kada je izlaganje suncu često i intenzivno, neke promene ostaju trajno zabeležene.
Vremenom se one nagomilavaju i verovatnoća za razvoj melanoma, najopasnijeg oblika raka kože se povećava. Istraživanja pokazuju da čak i jedna opekotina sa plikovima u detinjstvu ili adolescenciji udvostručuje rizik od melanoma kasnije u životu.
Zbog izuzetno visokog nivoa UV zračenja, Australija već decenijama vodi borbu sa jednom od najvećih stopa raka kože na svetu. Upravo zbog toga ova zemlja razvila je i neke od najuspešnijih programa zaštite od sunca, koji danas predstavljaju primer drugim državama.
Posebna pažnja posvećuje se zaštiti najmlađih: bebe mlađe od šest meseci ne bi trebalo izlagati direktnom suncu, niti im nanositi kremu za sunčanje. Umesto toga preporučuju se boravak u hladu, lagana odeća dugih rukava i šeširići koji štite lice i vrat. Kako dete raste, zaštita od sunca postaje kombinacija više mera, a ne samo jedne - kreme.
Jedna od najčešćih zabluda jeste da krema za sunčanje pruža potpunu zaštitu. Stručnjaci naglašavaju da ona predstavlja samo poslednji sloj odbrane. Mnogo važnije je kako ističu, izbegavati najjače sunce, boraviti u hladu, nositi laganu odeću koja pokriva kožu, šešir širokog oboda i kvalitetne naočare za sunce.
Još jedna česta greška jeste potcenjivanje UV zračenja. Ono nije povezano sa temperaturom vazduha, opekotine nastaju čak i tokom svežeg ili oblačnog dana. Oblaci propuštaju veliki deo ultraljubičastih zraka, zbog čega prijatna spoljna temperatura ne znači i da je koža bezbedna.
Sve je počelo '80-ih
Australijska kampanja "Slip, Slop, Slap", pokrenuta još početkom osamdesetih godina. Mnogi smatraju da je upravo ona promenila način na koji stanovnici razmišljaju o zaštiti od sunca. Njena jednostavna poruka, obuci majicu, namaži kremu i stavi šešir, vremenom je proširena i dodate su preporuke da su hlad i naočare takođe dobre mere zaštite.
Dugogodišnje sprovođenje ove kampanje doprinelo je smanjenju učestalosti melanoma među mlađim generacijama Australijanaca.
Danas u zaštiti od sunca pomaže i tehnologija. Aplikacije koje prikazuju trenutni UV indeks omogućavaju ljudima da procene kada je neophodna dodatna zaštita, dok se razvijaju i nalepnice koje menjaju boju kada je vreme za ponovno nanošenje kreme za sunčanje.
Stručnjaci podsećaju da kremu sa zaštitnim faktorom SPF 30 ili više treba naneti u dovoljnoj količini, 20 minuta pre izlaska napolje i obnavljati na svaka dva sata. Ipak, ono sa čime se slažu jeste da nijedna krema ne može u potpunosti da zaštiti kožu prilikom dužeg izlaganja jakom suncu.
Boravak napolju je važan za zdrav razvoj dece, fizičku aktivnost i stvaranje vitamina D. Zato cilj nije izbegavanje sunca, već pametno planiranje aktivnosti, u jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. Tada je UV zračenje slabije, a uz odgovarajuću zaštitu koja čuva zdravlje kože ne samo tokom leta, već i decenijama kasnije.
(EUpravo zato/BBC)
