Evropski parlament u četvrtak je usvojio izmene predloga kojim se uređuje privremeni pravni okvir za otkrivanje seksualnog zlostavljanja dece na internetu. Na prvi pogled reč je o tehničkom glasanju, ali ono zapravo predstavlja nastavak jedne od najkontroverznijih zakonodavnih rasprava u Evropskoj uniji poslednjih godina.
U njenom središtu nalazi se pitanje koje je podelilo evropske institucije, države članice, tehnološke kompanije i organizacije za zaštitu ljudskih prava - da li je moguće efikasnije zaštititi decu od seksualnog zlostavljanja, a da pritom privatna komunikacija građana ostane zaštićena?
Poslanici Evropskog parlamenta podržali su izmene kojima žele da iz primene privremenog zakona budu izuzete komunikacije zaštićene end-to-end enkripcijom, odnosno poruke kojima mogu da pristupe isključivo pošiljalac i primalac.
Time je Parlament još jednom pokazao da podržava nastavak borbe protiv seksualnog zlostavljanja dece na internetu, ali uz jasne granice kada je reč o zaštiti privatnosti građana.
Drugim rečima, poruka Parlamenta je jasna, zaštita dece ne sme automatski značiti masovno skeniranje privatnih razgovora.
Kako je nastao ovaj spor?
Evropska unija još od 2021. godine pokušava da pronađe trajni model za borbu protiv širenja materijala koji prikazuju seksualno zlostavljanje dece (CSAM) i za otkrivanje slučajeva vrbovanja dece putem interneta (grooming).
Pošto nije postojao trajni zakon, uvedeno je privremeno izuzeće od pravila o privatnosti elektronskih komunikacija (ePrivacy derogation). Ono je omogućilo platformama poput elektronske pošte, servisa za razmenu poruka i drugih komunikacionih usluga da dobrovoljno otkrivaju i prijavljuju ovakav sadržaj.
To privremeno rešenje isteklo je u aprilu 2026. godine, a institucije EU još nisu uspele da se dogovore oko novog modela.
Međutim, važno je razlikovati dva zakonodavna procesa koja se često mešaju u javnosti.
Prvi se odnosi na privremeno izuzeće od pravila o privatnosti, o kojem je Evropski parlament glasao ove sedmice. Njegov cilj je da spreči pravnu prazninu dok se ne usvoji trajni sistem.
Drugi je mnogo značajniji je zakon o sprečavanju seksualnog zlostavljanja dece na internetu, poznat kao CSAM Regulation ili, u javnosti, kao "Chat Control".
Upravo oko tog zakona vode se najžešće rasprave.
Šta je "Chat Control" i zašto izaziva toliko kontroverzi?
Iako se u javnosti često govori o "zakonu protiv seksualnog zlostavljanja dece na internetu", rasprava u Briselu već godinama vodi se oko mnogo šireg pitanja, a to je koliko daleko Evropska unija može da ide u nadzoru digitalnih komunikacija kako bi zaštitila decu.
Upravo zbog toga predlog zakona dobio je nezvanični naziv "Chat Control". Njegov cilj je da omogući efikasnije otkrivanje i prijavljivanje materijala koji prikazuju seksualno zlostavljanje dece (CSAM), kao i pokušaja vrbovanja maloletnika putem interneta (grooming). Evropska komisija smatra da bez određene vrste kontrole digitalnih platformi policija i pravosuđe teško mogu da otkriju veliki deo ovih krivičnih dela, posebno kada se komunikacija odvija u privatnim četovima. Upravo tu se stvorio pravni vakuum i počinje spor.
Pristalice zakona upozoravaju da svake godine milioni fotografija i snimaka seksualnog zlostavljanja dece kruže internetom, dok se veliki broj slučajeva otkrije upravo zahvaljujući dobrovoljnim prijavama tehnoloških kompanija.
Sa druge strane, organizacije za zaštitu ljudskih prava, stručnjaci za sajber bezbednost i pojedini poslanici Evropskog parlamenta upozoravaju da bi obavezno skeniranje privatnih komunikacija moglo stvoriti presedan bez presedana u Evropskoj uniji.
Njihov argument je da bi jednom uspostavljen sistem za pregled privatnih poruka mogao otvoriti vrata i za druge oblike nadzora, čime bi bila narušena jedna od osnovnih vrednosti evropskog digitalnog prostora, pravo na poverljivu komunikaciju.
Posebno osetljivo pitanje odnosi se na aplikacije koje koriste end-to-end enkripciju, u režimu tajnih razgovora. Kod takvih servisa sadržaj poruka mogu da vide isključivo pošiljalac i primalac, pa bi svako skeniranje zahtevalo tehnološka rešenja koja deo stručne javnosti smatra nespojivim sa potpunom zaštitom enkripcije.
Paralelno napreduje i krivično zakonodavstvo
Dok se vodi rasprava o privatnosti komunikacija, Evropska unija istovremeno pooštrava krivičnopravna pravila.
Evropski parlament i Savet EU su u junu postigli privremeni politički dogovor o novoj Direktivi za borbu protiv seksualnog zlostavljanja dece.
Njome se uvode nova krivična dela, strože kazne, bolja zaštita žrtava i veće obaveze država članica u otkrivanju i procesuiranju počinilaca. Za razliku od rasprave o skeniranju komunikacija, oko ovog dela zakonodavstva među institucijama postoji znatno veći stepen saglasnosti.
Koji su naredni koraci?
Nakon poslednjeg glasanja, izmenjeni stav Evropskog parlamenta biće upućen Savetu EU, koji ima rok od tri meseca da odluči da li prihvata predložene izmene. Ukoliko države članice ne prihvate sve amandmane, uslediće postupak mirenja između Parlamenta i Saveta, nakon čega će pokušati da usaglase konačni tekst privremenog zakona.
Istovremeno, nastavljaju se i pregovori o trajednom evropskom okviru za borbu protiv seksualnog zlostavljanja dece na internetu.
(EUpravo zato.rs)
