Referendum "Ne Švajcarskoj sa 10 miliona stanovnika", koji će biti održan 14. juna, mogao da utiče na buduću migracionu i ekonomsku politiku te zemlje. Dolazi nakon višegodišnjeg rasta broja stanovnika, koji je od uvođenja slobodnog kretanja ljudi sa Evropskom unijom 2002. godine povećan za oko 1,7 miliona, uglavnom zahvaljujući imigraciji.
Prema procenama, Švajcarska je krajem 2025. godine imala približno 9,1 milion stanovnika. Predlog predviđa uvođenje precizno definisanih granica broja stanovnika koje bi automatski aktivirale određene mere države.
Ukoliko populacija premaši 9,5 miliona pre 2050. godine, švajcarske vlasti morale bi da pooštre politiku azila i pravila za spajanje porodica.
Ako broj stanovnika dostigne 10 miliona, država bi bila obavezna da razmotri izmene ili čak raskid pojedinih međunarodnih sporazuma, među kojima je i sporazum sa Evropskom unijom o slobodnom kretanju ljudi.
Govoreći o inicijativi, predsednik upravnog odbora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović podseća da Švajcarska ima dug tradiciju direktne demokratije i čestih referenduma o migracionim pitanjima.
"Ova inicijativa nije prva u Švajcarskoj. Švajcarska već dugi niz godina debatuje, polemiše, pa čak izlazi na referendume vezano za migraciju. Ono što treba znati, Švajcarska je jedna od predstavnika direktne demokratije. To znači da vrlo često mnoga pitanja izlaze na referendum, o čemu odlučuju sami građani", naveo je Đurović gostujući na Euronews Srbija.
On objašnjava da iza ovakvih inicijativa uglavnom stoji Narodna partija Švajcarske, koja pripada desnom političkom spektru i koja godinama insistira na restriktivnijem pristupu migracijama.
"Uglavnom, kada je reč o migraciji, radi se o Narodnoj partiji Švajcarske, koja podstiče stalno ovakva pitanja u javnosti da izlaze i da se o njima diskutuje. Oni artikulišu brigu građana sa povećanim brojem stranaca koji žive u Švajcarskoj i iz perspektive mnogih to može da utiče na životne uslove", istakao je on.
Moguće posledice
Ukoliko inicijativa bude usvojena, najveće posledice mogle bi da se odnose na stroža ograničenja boravka stranaca, izdavanja radnih dozvola i prava na spajanje porodica, ali i na odnose Švajcarske sa Evropskom unijom.
Stručnjaci ocenjuju da u Švajcarskoj postoji veoma malo prostora za fleksibilnost kada je reč o merama koje bi trebalo da zaustave dalji rast broja stanovnika, ističući da je situacija potpuno drugačija nego u zemljama poput Srbije, kojima su potrebni i stanovništvo i dodatna radna snaga.
Takođe upozoravaju da bi sistem definisanih „pragova“ mogao da proizvede ozbiljne posledice po ekonomiju zemlje. Prema tim ocenama, obavezno uvođenje restrikcija nakon dostizanja određenog broja stanovnika moglo bi da uspori razvoj privrede, jer švajcarska ekonomija u velikoj meri zavisi od stranih radnika.
Navodi se i da najveći otpor ovoj inicijativi dolazi upravo iz poslovne zajednice i privrednog sektora, dok politička podrška predlogu i dalje u velikoj meri zavisi od raspoloženja birača i javnog mnjenja.
Jedan od ključnih aspekata referenduma jeste odnos Švajcarske i Evropske unije, posebno u pogledu slobode kretanja ljudi i tržišta rada.
"Švajcarska je deo sporazuma sa Evropskom unijom gde postoji sloboda protoka ljudi i robe. Ovakve mere bi poremetile odnose sa EU, jer to više ne bi bio jedinstven prostor, ni ekonomski ni finansijski", objašnjava Đurović.
On dodaje da bi u krajnjem scenariju to moglo dovesti do ozbiljnijih komplikacija, pa čak i do narušavanja postojećih aranžmana kroz koje je Švajcarska integrisana u evropski ekonomski prostor. Ako se to desi, stvorilo bi novu situaciju u upravljanju migracijama, ne samo za Švajcarsku, nego i za Evropsku uniju.
Govoreći o širem kontekstu, Đurović ocenjuje da Evropa u celini klizi ka sve restriktivnijim migracionim politikama i jačanju političkog populizma.
"To je trend antimigrantske politike i raspoloženja u mnogim zemljama. Političke elite vide priliku da na migraciji grade političke poene. Iako su te mere često populističke, one ne donose dugoročna rešenja", navodi on i upozorava da se time produbljuju podele u društvu i povećava animozitet prema migrantima.
Prema njegovim rečima, ključni problem leži u neadekvatnoj integraciji radnih migranata, koji postaju sve važniji deo evropskih ekonomija.
(EUpravo zato.rs)
