Tokom 30. i 31. jula oko 72.000 ljudi prešlo je iz Maroka u Seutu, špansku enklavu na severnoafričkoj obali. Prema najnovijim zvaničnim podacima, 82 osobe poginule su na španskoj strani, dok je Maroko potvrdio još 14 žrtava na svojoj strani granice; nevladine organizacije procenjuju da bi ukupan broj stradalih mogao biti i veći.
Operativno gledano, kriza je bila kratka - za 48 sati španske i marokanske vlasti povratile su kontrolu, a ogromna većina prispelih vraćena je u Maroko.
Ipak, mesec dana kasnije situacija u Seuti nije normalizovana.
Na gradskim plažama i dalje boravi nekoliko hiljada ljudi, među njima i veliki broj maloletnika, krajem avgusta došlo je do nasilja između meštana i migranata, a evropske prestonice i dalje ostaju veoma osetljive na ovo pitanje.
U nastavku više o tome kako je došlo do pojave ove krize i kakvo je stanje danas.
Šta je pokrenulo lavinu?
Neposredan povod bila je jedna sudska odluka. Španski Vrhovni sud je 29. juna presudio da se na ljude presretnute dok plivaju ka Seuti ili Melilji ne može primeniti poseban postupak takozvanog vraćanja na granici, jer nisu savladali fizičke elemente granične zaštite, već se mora pokrenuti redovni postupak vraćanja predviđen Zakonom o strancima.
Ono što je usledilo bila je kampanja na društvenim mrežama koja je sudsku odluku pretvorila u obećanje automatskog prijema, a naišla je na prijemčivu publiku među mladima do trideset godina, u društvu u kojem su nezaposlenost mladih i nezadovoljstvo životnim perspektivama već bili izrazito visoki.
Razmere te kampanje izmerila je Maldita.es. Analiza je obuhvatila preko 1.100 objava na arapskom jeziku, objavljenih tokom 23 dana između 8. i 31. jula, koje pominju i presudu i Seutu na Fejsbuku. Jedna dezinformativna poruka, da presuda znači da neće biti neposrednih vraćanja, bez pominjanja samog postupka vraćanja, podeljena je potpuno istim tekstom više od 215 puta tačno 30. jula, istog dana kada je u Seutu ušlo preko 70.000 ljudi i kada je objavljeno više od polovine (59 posto) svih analiziranih objava.
Zajedno, te objave prikupile su preko 150.000 reakcija i 14.000 komentara, a sadržaj se delio i ponovo objavljivao preko 7.000 puta u više od 200 grupa na Fejsbuku, uključujući i grupe u kojima korisnici organizuju prelaske ka Seuti. Nekoliko dana kasnije ista poruka preselila se i na Instagram, gde su je delili pretežno mladi, mnogi od njih maloletni.
Istovremeno, ovaj slučaj otvorio je pitanje zašto marokanske snage isprva nisu zaustavile mase koje su nesmetano krenule ka granici i kako su hiljade ljudi iz Kazablanke, Rabata, Tangera i Marakeša stigle na sever bez zatvaranja prilaznih puteva.
Presedan postoji, 2021. godine više od 8.000 ljudi prešlo je granicu Seute nakon što su marokanski graničari popustili kontrolu, što je izazvalo diplomatsku krizu između dve zemlje. Potez je široko protumačen kao odmazda Rabata zbog odluke Madrida da lideru Fronta Polisario, pokreta koji se zalaže za nezavisnost Zapadne Sahare, Brahimu Galiju, omogući lečenje u španskoj bolnici.
Kriza je razrešena tek pošto je španski premijer Pedro Sančez promenio dugogodišnji španski stav prema Zapadnoj Sahari i podržao marokanski plan autonomije, a naredne godine sastao se i sa kraljem Muhamedom VI. Upravo zato se i ovog puta spekuliše o mogućim političkim motivima.
Kriza koja se preselila u grad
Ono što je u julu bilo pitanje granice, u avgustu je postalo pitanje grada. Iako je apsolutna većina prispelih vraćena u Maroko odmah, prema proceni Ministarstva unutrašnjih poslova od 28. avgusta u enklavi je ostalo oko pet hiljada ljudi, među njima oko 1.500 maloletnika. Hjuman rajts voč (eng. Human Rights Watch) je 21. avgusta upozorio da hiljade ljudi gotovo tri nedelje borave na otvorenom, bez odgovarajućeg smeštaja, hrane i sanitarnih uslova i bez jasnog pristupa pravnim procedurama.
Kako ističe organizacija, radi se o ljudima koji se nalaze u svojevrsnom "pravnom vakuumu". Humanitarna kriza je istovremeno i politička. Španija je bila i ostala na meti kritika zbog neadekvatnog upravljanja krizom. U tom kontekstu posebno je relevantno što je Evropska komisija 18. avgusta potvrdila da će svi koji nezakonito borave u Seuti biti vraćeni, uključujući, pod posebnim zakonskim uslovima, i maloletnike bez pratnje, i to na osnovu Direktive o povratku.
Ipak, problem nije lako rešiv. 28. avgusta napetost je prerasla u nasilje. Meštani su na jednoj od plaža zapalili improvizovane kampove i sprečili radnike Crvenog krsta da dele hranu i vodu, a policija je intervenisala; dan ranije uhapšeno je dvanaest ljudi nakon što je grupa migranata kamenovala vojno vozilo.
Centralna vlada je te nedelje centralizovala koordinaciju odgovora na krizu, postavljajući ministra za teritorijalnu politiku Anhela Viktora Toresa na čelo jedinstvenog komandnog mehanizma koji koordinira rad jedanaest ministarstava i vlasti Seute.
Tako nastaje paradoks u kojem lokalne vlasti i stanovništvo kritikuju Madrid zbog sporosti, dok centralna vlada upozorava da upravo nedostatak prihvatljivih prostora za smeštaj usporava identifikaciju i vraćanja. Zato Seuta mesec dana kasnije više nije samo priča o tome kako je nekoliko desetina hiljada ljudi prešlo granicu za dva dana. Ona je priča o tome koji sve problemi mogu nastati čak i kada se granica ponovo zatvori.