U avgustu 2026. godine u Seuti, maloj španskoj enklavi na severnoj obali Maroka, izbila je ozbiljna humanitarna kriza. Za samo dva dana iz Maroka je u Seutu ušlo oko 72.000 ljudi. Više od 100 osoba se utopilo pokušavajući da pređe na špansku teritoriju.
Velika većina migranata ubrzo se vratila u Maroko, ali se procenjuje da je oko 5.000 ljudi i dalje ostalo u Seuti. Među njima je veliki broj maloletnika bez pratnje, koji su se našli u neizvesnom pravnom i političkom položaju.
Širom Evrope desničarski političari iskoristili su humanitarnu krizu u Seuti kako bi dodatno raspirili rasizam i ksenofobiju.
Španska krajnje desničarska stranka Vox podstiče strah od "ilegalne, nekontrolisane i masovne migracije".
Italijanska premijerka Đorđa Meloni poručila je na društvenoj mreži X da Italija neće "ni milimetar odstupiti" od svog stava prema ilegalnim migracijama, a Italija je suspendovala sporazume o putovanju u okviru Šengena sa Španijom.
Sličan pristup sve je prisutniji i u Evropskom parlamentu. U junu je usvojena nova regulativa EU o vraćanju migranata, koja predviđa sistem za "vraćanje" državljana trećih zemalja. Ona, između ostalog, omogućava da ljudi budu zadržani u centrima van matičnih zemalja i do dve godine pre deportacije. Poslanici krajnje desnice u Evropskom parlamentu odluku su pozdravili aplauzom i povicima "vratite ih".
Međutim, iako zastrašivanje javnosti pričama o migrantima može političarima doneti glasove, takva politika dugoročno šteti i samoj Evropi. Stroge migracione politike ne ugrožavaju samo migrante i njihove porodice, istraživanja pokazuju da mogu negativno da utiču i na nacionalne ekonomije, produktivnost, ishranu i zdravlje stanovništva.
Migranti hrane Evropu
Tragedija u Seuti bila je izuzetna po razmerama, ali okolnosti koje su do nje dovele nisu neobične. Migranti se u Evropi i širom sveta sve češće koriste kao političko sredstvo, iako istovremeno predstavljaju važan deo infrastrukture i ekonomije na kojima počiva svakodnevni život.
Istraživački projekat FOODCIRCUITS prati put hrane koja se prodaje širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, sa ciljem da se bolje razume uloga i položaj radnika migranata. Jedan deo istraživanja usmeren je na Španiju, jednog od najvažnijih proizvođača agruma u svetu, i pokazuje koliko su migranti često nevidljivi u složenim međunarodnim lancima proizvodnje, transporta i potrošnje citrusnog voća.
Istraživanje prati često složeno kretanje ljudi i poljoprivrednih proizvoda širom sveta, kao i zakone i politike koje određuju njihovo kretanje, legalni status i radna i ljudska prava. Dugoročni terenski rad omogućava istraživačima da aktuelnim raspravama o migracijama daju širi kontekst.
Brojna istraživanja pokazuju da su poljoprivredni radnici širom sveta nesrazmerno izloženi opasnim uslovima rada. Oni koji rade bez regulisanog statusa suočavaju se sa dodatnim zdravstvenim rizicima, zbog čega su još više izloženi povredama i smrtnim ishodima.
Španija je četvrti najveći poljoprivredni proizvođač u Evropskoj uniji i jedan od najvećih proizvođača citrusa na svetu, pa je njena zavisnost od migrantske radne snage veoma izražena. Zvanično, migranti čine oko 30 odsto svih poljoprivrednih radnika, mada je taj procenat verovatno znatno veći zbog velikog broja neprijavljenih radnika.
Od voćnjaka u oblasti Ljeide, preko plantaža pomorandži u Valensiji, do ogromnih polja jagoda u Uelvi, radnici migranti imaju ključnu ulogu u evropskom lancu snabdevanja hranom. Oni su od presudnog značaja i za špansku poljoprivredu, čija godišnja vrednost iznosi oko 43,9 milijardi evra.
U Evropi se svaka četvrta sveža voćka koja se konzumira proizvodi u Španiji. Takva proizvodnja ne bi bila moguća bez rada migrantskih poljoprivrednika, čiji doprinos često ostaje gotovo nevidljiv.
Španija pokušava da reguliše status migranata
Poseban program legalizacije boravka koji je Španija pokrenula ranije ove godine doveo je do toga da se gotovo 1,2 miliona ljudi bez regulisanog statusa prijavi za dobijanje legalnog boravka i prava na rad.
Očekuje se da će ova mera smanjiti eksploataciju radnika i omogućiti migrantima bolji pristup zdravstvenoj zaštiti i drugim osnovnim uslugama.
Broj prijavljenih bio je više nego dvostruko veći od prvobitnih procena. Toliko veliko interesovanje pokazuje koliko su migranti često nevidljivi u širem društvu i koliko se njihov rad podrazumeva.
Iako program zahteva ispunjavanje strogih uslova, populističke desničarske grupe napale su ovu meru, nazivajući veliki broj prijava "migrantskom invazijom".
Neke druge zemlje EU čak su povezale ovaj program legalizacije sa krizom u Seuti, tvrdeći da on predstavlja "faktor privlačenja" za nove migrante.
Međutim, od Seute, preko španskog kopna, pa sve do ostatka Evrope, migranti su često nepravedno proglašavani krivcima za različite društvene probleme i korišćeni za podsticanje ksenofobije zarad političkih ciljeva.
Upravo zato što je njihov važan doprinos društvu često nevidljiv, potrebno je pažljivije posmatrati kada i na koji način migracije dospevaju u centar pažnje javnosti.
Kriza u Seuti tako pokazuje širi evropski problem: migranti se istovremeno predstavljaju kao pretnja, dok su u praksi neophodni za funkcionisanje brojnih sektora privrede, posebno poljoprivrede i sistema snabdevanja hranom.
(M.A./EUpravo zato/theconversation.com)
