Evropska unija planira da pozove zvaničnike talibanske vlade u Avganistanu u Brisel, u njihovu prvu poznatu zvaničnu posetu, kako bi razgovarali o migrantskoj politici i deportacijama avganistanskih državljana. To otvara novo poglavlje u komplikovanim odnosima između EU i vlasti u Kabulu nakon povratka talibana na vlast 2021. godine.
Delegaciju bi trebalo da predvodi Abdul Kahar Balkhi, portparol talibanskog ministarstva spoljnih poslova i jedan od najvidljivijih predstavnika talibanske administracije u međunarodnim kontaktima. Balkhi je prethodnih godina često nastupao u stranim medijima i razgovarao sa međunarodnim partnerima o sankcijama, humanitarnoj pomoći i migrantskim pitanjima.
Evropska komisija potvrdila je da je poziv upućen "de facto vlastima" Avganistana, naglašavajući da će razgovori imati isključivo tehnički karakter.
Organizaciju sastanka koordiniraju Generalni direktorat Evropske komisije za migracije i unutrašnje poslove (DG HOME) i švedsko Ministarstvo pravde, uz podršku belgijskih vlasti koje su, prema pisanju evropskih medija, inicirale razgovore zbog rastućeg pritiska na evropski migrantski sistem.
Sastanci bi trebalo da budu održani u Briselu tokom juna, ali ne u prostorijama evropskih institucija, već na neutralnoj lokaciji poput hotela ili konferencijskog centra.
Time EU pokušava da izbegne utisak formalnog legitimisanja talibanske vlasti, koju nijedna država članica nije zvanično priznala.
Evropski zvaničnici poslednjih meseci intenziviraju rasprave o vraćanju odbijenih tražilaca azila u zemlje porekla, uključujući Avganistan, što je do sada bilo gotovo nemoguće zbog odsustva diplomatskih kanala sa Kabulom. Istovremeno, organizacije za ljudska prava upozoravaju da bi svaka saradnja sa Talibanima mogla da ugrozi evropske principe zaštite ljudskih prava, posebno prava žena i političkih neistomišljenika u Avganistanu, piše Euractiv.
Ipak, u Briselu raste stav da Evropska unija mora da pronađe pragmatičan pristup kako bi zadržala kontrolu nad migracionom politikom i sprečila nove migrantske talase. Upravo zato predstojeći razgovori sa talibanskim predstavnicima predstavljaju politički osetljiv test za evropsku diplomatiju, balans između principa i realpolitike.
Ko su talibani?
Talibani su islamistički politički i militantni pokret iz Avganistana koji je nastao početkom devedesetih i koji danas kontroliše vlast u zemlji kao de facto uprava u Kabulu. Prvi put su vladali Avganistanom od 1996. do 2001. godine, kada su svrgnuti nakon međunarodne intervencije predvođene SAD, a vratili su se na vlast u avgustu 2021. nakon povlačenja stranih snaga i kolapsa prethodne vlade.
Njihov politički sistem nije međunarodno priznat, ali oni upravljaju državnim institucijama i sprovode sopstvene zakone i administrativna pravila. Delegacije koje učestvuju u međunarodnim razgovorima, uključujući one u Briselu, dolaze iz ove centralne administracije u Kabulu, iako su talibani i dalje međunarodno izolovani.
Unutar pokreta postoje različita interna krila i stavovi, ali ona deluju u okviru jedinstvene strukture i ne nastupaju kao odvojene političke organizacije. Zbog toga se u diplomatskoj praksi sa njima razgovara kao sa jednom vlašću, a ne sa više zasebnih talibanskih frakcija.
(EUpravo zato.rs)
