Ustavni sud Belgije je suspendovao više strožih mera kada je u pitanju azil i migracije koje je uvela aktuelna vlada. Vlada premijera Berta de Vevera ranije je saopštila da će sprovesti "najstrožu moguću migracionu politiku" u istoriji zemlje.
Prva odluka suda odnosila se na pooštrena pravila o spajanju porodica uvedena u avgustu prošle godine. Između ostalog, tim merama je uveden dvogodišnji period čekanja za korisnike supsidijarne zaštite, odnosno za osobe koje bi, u slučaju povratka u zemlju porekla, bile izložene stvarnom riziku od "ozbiljne štete". Presuda se posebno bavila upravo tim delom zakona.
Nevladine organizacije i udruženja za zaštitu prava migranata tvrdile su da ova reforma "spajanje porodica čini praktično nemogućim za mnoge porodice, sa ozbiljnim posledicama po decu".
Dve porodice, koje su želele da iskoriste pravo na spajanje porodice i protivile se strožim pravilima, zatražile su od Ustavnog suda da mere budu suspendovane i poništene.
Sud je saopštio da je Sud pravde Evropske unije uputio pet pitanja o tumačenju evropskog prava, "pre nego što bude mogao da odluči o primedbama podnosilaca zahteva". Konačna odluka biće doneta tek nakon odgovora tog suda. Do tada, nova pravila o spajanju porodica ostaju suspendovana.
Samo za slučajeve supsidijarne zaštite
Muškarac označen kao M.S., koji je pobegao iz rata u Jemenu i jedan je od onih koji su podneli žalbu sudu, pozdravio je odluku. Novi zakon mu je onemogućio da mu se supruga i jednogodišnje dete pridruže u Belgiji.
"Morao sam da pobegnem iz Jemena pre nego što se moja beba rodila. Nadam se da ću konačno moći da ga uzmem u naručje. Svakog dana strahujem da će im se nešto dogoditi", rekao je.
Belgijska ministarka za migracije Anelin Van Bosujt izjavila je za Euronews da se odluka odnosi isključivo na slučajeve supsidijarne zaštite.
"To predstavlja veoma mali deo svih slučajeva. Za sve ostale grupe pravila o spajanju porodice ostaju na snazi, uključujući viši prag prihoda, rokove čekanja i slično", navela je.
Smeštaj za tražioce azila
Druga odluka odnosila se na više mera u vezi sa prihvatom tražilaca azila, usvojenih u julu prošle godine. Belgija je, prema domaćem i pravu Evropske unije, zakonski obavezna da obezbedi smeštaj tražiocima azila.
Međutim, prema jednoj od novih mera, tražioci azila kojima je već odobrena međunarodna zaštita u drugoj državi članici EU više nemaju pravo na smeštaj preko belgijske agencije za azil i migracije Fedasil.
"To je dovelo do toga da su mnogi ljudi, uključujući porodice sa maloletnom decom, završili na ulici, bez mogućnosti smeštaja dok im se zahtev za azil razmatra", izjavila je za ovaj portal advokatica Mari Dutrepon iz organizacije Progressive Lawyers Network, koja zastupa tražioce azila.
Druga mera odnosi se na ukidanje mogućnosti da se pomoć u posebnim okolnostima dodeljuje u obliku novčane podrške.
Više tražilaca azila zatražilo je od Ustavnog suda da suspenduje i poništi obe mere.
Jedna od porodica koja je pokrenula postupak, označena kao "porodica B", provela je nekoliko nedelja na ulici u Belgiji sa dvoje male dece, jer im je status zaštite već bio odobren u Grčkoj. Međutim, prema rečima njihove advokatice, ta zaštita je u praksi bila neefikasna.
Sud je ocenio da odbijanje smeštaja osobama kojima je azil već odobren u Grčkoj "može prouzrokovati ozbiljnu štetu koja bi se teško mogla ispraviti".
"S obzirom na to da nije jasno da li pravo EU dozvoljava Belgiji da u takvoj situaciji odbije materijalnu pomoć, Sud je ovo pitanje uputio Sudu pravde Evropske unije radi prethodne odluke", navodi se u saopštenju.
Mera samo suspendovana
Kabinet ministarke Van Bosajt saopštio je da mera nije poništena, već samo suspendovana do stupanja na snagu Pakta EU o migracijama 12. juna 2026. godine.
Sud je takođe naveo da ukidanje mogućnosti pružanja pomoći u obliku novčane podrške može naneti štetu tražiocima azila, naročito onima koji su već podneli prvi zahtev za azil u Belgiji, a nemaju pristup smeštaju zbog preopterećenosti prihvatne mreže Fedasila.
Fedasil se godinama suočava sa ozbiljnim nedostatkom kapaciteta za smeštaj tražilaca azila. Ta kriza dovela je do hiljada sudskih presuda protiv agencije i belgijske države, kao i do toga da mnogi podnosioci zahteva spavaju na ulici.
Ustavni sud je ocenio da osporene odredbe deluju suprotno pravu EU i više osnovnih prava.
"Sud zato nalaže njihovu suspenziju i u roku od tri meseca će odlučiti o zahtevima za njihovo poništavanje".
Ministarka Van Bosajt poručila je da je "taj problem trenutno praktično nepostojeći u Belgiji", jer je, zbog pada broja dolazaka, moguće obezbediti smeštaj svima koji na to imaju pravo. Njen kabinet je dodao da će zakon biti izmenjen kako bi se odgovorilo na primedbe suda.
Udar na strožu politiku?
Kritičari oštrijeg belgijskog pristupa migracijama ocenili su odluke suda kao opomenu vlastima i udarac planovima vlade da dodatno pooštri politiku.
"Ovo šalje snažnu poruku belgijskoj vladi da ne može jednostavno ignorisati osnovna prava, uključujući pravo na porodični život i pravo na dostojanstven život", rekla je Dutrepon.
Ipak, Van Bosajt je odbacila tvrdnje da će odluke imati dalekosežne posledice.
"Belgijsko zakonodavstvo je u potpunosti usklađeno sa praksom Suda pravde Evropske unije. Uvereni smo da će evropski sud potvrditi naše zakonodavstvo", navela je.
Dodala je da će stroža belgijska pravila dobiti podršku kroz Pakt EU o migracijama i azilu, koji je usvojen u maju 2024. godine i predstavlja sveobuhvatnu reformu evropskih pravila, sa ciljem jačanja kontrole granica, ubrzavanja azilnih procedura i uvođenja obaveznog mehanizma solidarnosti među državama članicama.
(EUpravo zato/Euronews)
