Štitna žlezda proizvodi dva ključna hormona, tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Kada njihov nivo raste, telo radi ubrzano, srce brže kuca, troši se više energije i proizvodi više toplote. Međutim, kada ih nema dovoljno, organizam usporava i kao da prelazi u režim štednje energije.
Telo ima sopstveni sistem kontrole
Rad štitne žlezde deo je preciznog hormonskog lanca između mozga i endokrinog sistema.
Hipotalamus u mozgu luči hormon TRH, koji zatim stimuliše hipofizu da proizvodi TSH, hormon koji "govori" štitnoj žlezdi koliko hormona treba da proizvede. Kada ih ima dovoljno, mozak dobija signal da uspori proizvodnju TSH-a. Taj proces naziva se negativna povratna sprega.
Drugim rečima, organizam neprestano pokušava da održi finu ravnotežu.
Šta se događa kada štitna žlezda više ne funkcioniše normalno?
Poremećaji štitne žlezde su među najčešćim hormonskim problemima u svetu. U uslovima kaka naše telo proizvodi premalo hormona, razvija se hipotireoza, a u suprotnom slučaju, hipertireoza.
Kada štitna uspori: hipotireoza
Telo ostaje bez dovoljne količine hormona koji održavaju metabolizam aktivnim. Zbog toga se javlja osećaj hroničnog umora, pospanosti i usporenosti. Često se javljaju i osećaj hladnoće, dobijanje na težini, suva koža i opadanje kose, zatvor, usporen rad srca, problemi sa koncentracijom i pamćenjem, depresivno raspoloženje.
Najčešći uzrok njenog nastanka jeste autoimuna bolest poznata kao Hašimotov tireoiditis, zbog koje imuni sistem greškom napada sopstvenu štitnu žlezdu. Dok u pojedinim delovima sveta, problem i dalje predstavlja nedostatak joda u ishrani.
Kada štitna prebrzo: hipertireoza
Suprotno tome, hipertireoza ubrzava gotovo sve procese u organizmu. Javlja se osećaj nervoze, nemira i lupanje srca čak i u mirovanju. Takođe, česti su i nagli gubitak težine, pojačano znojenje, netolerancija na toplotu, drhtanje ruku, ubrzan puls, nesanica, anksioznost i razdražljivost.
Najčešći uzrok je Gravesova bolest, autoimuni poremećaj kod kog antitela podstiču štitnu žlezdu da radi "punom snagom", čak i kada to nije potrebno.
Zašto simptomi često dugo ostanu neprepoznati?
Problem sa štitnom žlezdom retko počinje dramatično. Simptomi se razvijaju postepeno i često liče na stres, iscrpljenost ili posledice ubrzanog života. Upravo zato mnogi ljudi mesecima, pa čak i godinama, ne znaju da je uzrok njihovih tegoba štitna žlezda.
Lekari zato dijagnozu najčešće postavljaju analizom hormona u krvi, pre svega TSH, T3 i T4, a po potrebi i ultrazvukom ili dodatnim testovima.
Iako mala, štitna žlezda učestvuje u gotovo svakom procesu u našem telu. Kada funkcioniše kako treba, jedva da je primećujemo. Ali kada dođe do nesklada u njenom radu, posledice oseća čitav organizam.
(EUpravo zato)
