- EU je otvorila put za centre za povratak migranata u trećim zemljama, uz dogovor pregovarača Evropskog parlamenta i država članica. Formalno odobrenje se očekuje, a sporazumi sa tim zemljama tek treba da budu sklopljeni.
- Nova pravila trebalo bi da olakšaju deportacije odbijenih tražilaca azila, uključujući i porodice sa decom, dok maloletnici bez pratnje ostaju izuzeti.
Evropska unija otvorila je put za formiranje centara za povratak migranata u trećim zemljama, nakon što su pregovarači Evropskog parlamenta i država članica postigli dogovor o novim pravilima koja bi trebalo da omoguće veći broj deportacija odbijenih tražilaca azila.
Evropska unija otvorila je mogućnost da odbijeni tražioci azila budu smešteni u posebne centre za povratak izvan teritorije EU.
Dogovor su postigli pregovarači Evropskog parlamenta i država članica, a iako konačna potvrda tek treba da usledi, formalno odobrenje smatra se praktično izvesnim.
Odbijeni tražioci azila koji ne mogu da budu vraćeni u zemlje porekla, zato što te države odbijaju da ih prime ili zato što između njih i evropskih država ne postoje diplomatski odnosi, do sada su često ostajali u zemlji domaćinu, iako su imali obavezu da napuste EU.
Prema novim pravilima, mogli bi da budu smešteni u centre za povratak izvan Evropske unije, piše Dojče vele.
Kako navodi taj nemački medij, još nije poznato gde bi takvi centri mogli da budu formirani. Za njihovo uspostavljanje bili bi potrebni sporazumi sa trećim zemljama. Te države bi prihvatale migrante, a zauzvrat bi mogle da dobiju novčanu naknadu ili određene pogodnosti prilikom izdavanja viza.
Nemačka, zajedno sa drugim članicama EU, već pokušava da postigne takve sporazume, sa ciljem da se poveća broj deportacija. Prema novim pravilima, deportacija bi bila moguća i za porodice sa decom, dok bi maloletnici bez pratnje bili izuzeti.
Dojče vele ukazuje na to da za sada ne postoji jedinstven okvir EU za ovakva rešenja u trećim zemljama. Italija je sa Albanijom već zaključila sporazum kojim je predviđeno premeštanje postupaka za migrante i njihovog pritvora u Albaniju. Taj model je, međutim, predmet sudskih postupaka pred Sudom pravde Evropske unije, a konačna odluka još nije doneta.
U EU već postoji pravni osnov za premeštanje celokupnog postupka azila u treću zemlju, dok nova pravila dodatno uređuju način na koji odbijeni tražioci azila moraju da sarađuju u postupku povratka.
Prema novim pravilima, odbijeni tražioci azila koji ne žele da budu pritvoreni moraće da sarađuju u postupku deportacije. U suprotnom, širom EU moglo bi da im bude smanjeno pravo na materijalnu pomoć ili oduzet pasoš.
Pritvor bi bio moguć ukoliko nadležni organi države članice procene da postoji opasnost od bekstva ili rizik po nacionalnu bezbednost. Maksimalno trajanje pritvora produžava se na dve godine, uz mogućnost dodatnog produženja od šest meseci u posebnim slučajevima.
Evropski komesar za migracije Magnus Bruner pozdravio je dogovor i ocenio da će Evropska unija sada imati "veću kontrolu nad tim da se povratak dosledno sprovodi".
Prema podacima Evropske komisije, broj neregularnih prelazaka granica i zahteva za azil je u padu, dok je broj deportacija iz država EU prošle godine povećan. Ipak, više od dve trećine migranata koji su imali obavezu da napuste EU nije vraćeno u zemlje porekla, zaključuje Dojče vele.
(EUpravo zato.rs)
