Zemlje Zapadnog Balkana pojačale su borbu protiv ilegalne trgovine kulturnim dobrima kroz regionalnu saradnju koju predvodi UNESCO uz podršku Evropske unije. Specijalizovane obuke, međudržavne razmene i zajedničke akcije okupile su tužioce, policajce, arheologe i muzejske radnike kako bi zaštitili zajedničko nasleđe od kriminalnih mreža koje ga sve češće ugrožavaju.
Na prostoru Zapadnog Balkana, uprkos jačanju pravnih okvira, i dalje su česte pojave krađa, nelegalnih iskopavanja i krijumčarenja kulturnih predmeta. UNESCO je te izazove pretvorio u šansu za regionalno ujedinjenje kroz projekat "Borba protiv ilegalne trgovine kulturnim dobrima na Zapadnom Balkanu", čiji je cilj jačanje kapaciteta institucija, umrežavanje profesionalaca i podizanje svesti o značaju zaštite kulturnog blaga.
U okviru projekta, sprovedene su obuke i studijske posete u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Obuke su okupile ključne aktere: tužioce, sudije, policajce, arheologe i eksperte za kulturno nasleđe, pružajući im alate i kontakte za delovanje i saradnju na nacionalnom i regionalnom nivou.
Jedan od ključnih trenutaka bila je simulacija suđenja u Skoplju, gde su kroz uloge svedoka i veštaka učesnici uvežbavali sudske postupke u slučajevima kulturnog kriminala. Primenom stečenih znanja, već su ostvareni konkretni rezultati – poput posebnih istražnih radnji u Severnoj Makedoniji i jače koordinacije između institucija u Albaniji.
"Korišćenje baza poput Interpove liste ukradenih umetnina omogućilo mi je da unapredim nadzor nad lokalitetima", rekao je albanski policajac Đerald Blačeri, jedan od učesnika na radionicama.
Za tužiteljku iz Severne Makedonije, Maju Konesku, obuka u Skoplju bila je prelomna tačka, a osim stručnog usavršavanja, kaže da joj je obuka pružila prostor za dijalog, solidarnost i međusobno ohrabrivanje.
Naučene lekcije brzo su primenjene u praksi. U januaru 2025. godine, u Severnoj Makedoniji, Koneska je primenila nova znanja u specijalnim istražnim radnjama usmerenim na organizovane kriminalne grupe koje se bave trgovinom kulturnim dobrima. U Albaniji, Ornela Durmišaj, direktorka arheoloških parkova Apolonija i Bilis, iskoristila je obuku za jačanje saradnje sa policijom i pravosuđem, kao i za obezbeđivanje sredstava za unapređenje zaštite lokaliteta.
U srcu ove inicijative bila je Zejnep Boz, vodeća ekspertkinja i facilitarka UNESCO-a, čiji je pristup naglašavao radoznalost i osnaživanje.
Zajednička posvećenost zaštiti nasleđa
Napori na zaštiti nasleđa nisu ostali ograničeni na nacionalne granice. Početkom 2025. godine, učesnici su otputovali u Madrid kako bi učili od vodećih španskih institucija o zaštiti kulturnog nasleđa.
"Ova razmena je izgradila poverenje i značajno ojačala saradnju sa kolegama sa Zapadnog Balkana," Iističe gnacio Lara Lara iz "Guardia Civil".
Putovanje se nastavilo u Ankaru, Turska, gde su posete arheološkom nalazištu Gordion i Muzeju Anadolskih civilizacija inspirisale učesnike i produbile regionalne veze. Ahmet Selčuk Kasapoglu iz Centralne kancelarije za kulturna dobra u Ankari naglašava da „direktne veze sa regionalnim agencijama za sprovođenje zakona omogućavaju bržu i efikasniju prekograničnu akciju.“
"Zahvaljujući viziji i posvećenosti njegovih partnera, Zapadni Balkan je danas bolje opremljen da zaštiti kulturno nasleđe koje ih povezuje – preko granica i generacija. Ovo nasleđe nije samo sećanje na prošlost, već i obećanje za budućnost, koje čuva nova generacija čuvara posvećenih očuvanju identiteta, dostojanstva i zajedničkog čovečanstva regiona", poručuje UNESCO u saopštenju kojim je analizirao značaj projekta.
(EUpravo zato.rs)
