Jedan od najstarijih hrišćanskih manastira na svetu, pravoslavni manastir Svete Katarine na Sinaju, suočava se sa mogućom konfiskacijom imovine nakon kontroverzne odluke egipatskog suda. Grčka je reagovala burno, smatrajući presudu pokušajem podržavljenja svetinje od neprocenjivog verskog i kulturnog značaja, dok monasi strahuju da bi mogli postati "gosti u sopstvenom domu", prenosi Euractiv.
Sudska odluka nalaže da manastir može nastaviti sa verskim aktivnostima, ali više ne poseduje pravo vlasništva nad zemljom. Grčki zvaničnici ovu odluku opisuju kao prikrivenu nameru da se sveto mesto stavi pod državnu kontrolu.
Osnovan u 6. veku i priznat od strane UNESCO kao lokalitet "izuzetne univerzalne vrednosti", manastir Svete Katarine godišnje privuče preko 100.000 hodočasnika i turista. U njemu se nalaze neprocenjive vizantijske ikone, mozaici i jedna od najvažnijih kolekcija ranohrišćanskih rukopisa na svetu.
Za grčku vladu i Pravoslavnu crkvu, ovo mesto nije samo istorijski spomenik – već živa verska institucija sa dubokim kulturnim i duhovnim vezama sa Grčkom. Sudbina manastira postala je politički osetljivo pitanje u Atini, posebno imajući u vidu ustavni značaj pravoslavne vere.
Grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetritis trebalo bi ove nedelje da se sastane sa svojim egipatskim kolegom Badr Abdelatijem u Kairu, sa ciljem da ublaži tenzije, dok istovremeno jasno poruči da je vlasništvo nad manastirom za Grčku neprikosnoveno. Grčka zabrinutost pojačana je paralelama sa događajem iz 2020. godine, kada je Aja Sofija u Istanbulu, takođe lokalitet pod zaštitom UNESCO, pretvorena iz muzeja u džamiju – potez koji je u Grčkoj izazvao oštru osudu.
Spor se dešava u trenutku kada Egipat i Grčka produbljuju saradnju u istočnom Mediteranu. Potpisali su bilateralne pomorske sporazume u cilju suprotstavljanja turskim ambicijama u regionu i započeli zajednički projekat prenosa zelene energije iz Egipta ka Evropi preko Grčke.
Takođe su tesno sarađivali na upravljanju migracionim tokovima iz Severne Afrike. Njihovo partnerstvo ojačalo je nakon što su Turska i Libija 2019. potpisale spornu pomorsku deklaraciju, koju su Grčka i Egipat odbacili kao nezakonitu i kao odgovor potpisali svoj sopstveni sporazum 2020. godine. Za Gerapetritisa, misija u Kairu je diplomatski delikatna – mora da brani pravni status manastira, a istovremeno očuva dobre odnose sa Egiptom, ključnim strateškim saveznikom u nestabilnom regionu.
Projekat turističkog rizorta
Egipat planira da područje oko planine Sinaj pretvori u svetski poznatu turističku destinaciju. Grčki diplomatski izvori insistiraju da Atina neće praviti kompromise kada je u pitanju vlasništvo nad manastirom. Oni podsećaju da manastir Svete Katarine čuva neprocenjivo kulturno nasleđe, uključujući rane hrišćanske mozaike i retke vizantijske ikone.
Početkom maja, predsednik Abdel Fatah el-Sisi uverio je premijera Kirjakosa Micotakisa da Egipat neće promeniti status manastira – obećanje koje je uključeno u zajedničku stratešku deklaraciju dve zemlje. Međutim, poverenje je narušeno time što Egipat nije ratifikovao deklaraciju dok sudska odluka nije već bila doneta. Egipatsko predsedništvo je ponovo potvrdilo svoju posvećenost očuvanju jedinstvenog i svetog verskog statusa manastira – ali bez pominjanja vlasništva.
Pritisak u Evropi
U međuvremenu, grčke opozicione partije vrše pritisak na konzervativnu vladu da zauzme čvršći stav, upozoravajući da bi diplomatski neuspeh mogao imati političke posledice kod kuće. Značaj lokaliteta – za koji se veruje da je mesto gde se Bog javio Mojsiju u obliku Gorećeg grma – dodatno pojačava njegov nacionalni i verski značaj.
Grčki poslanik u Evropskom parlamentu Nikolaos Faranturis pozvao je na zamrzavanje 4 milijarde evra EU fondova dodeljenih Egiptu.
"Odobrili smo taj novac u Evropskom parlamentu za upravljanje migracijama i modernizaciju egipatskih administrativnih službi, pod uslovom poštovanja ljudskih prava i verskih zajednica", rekao je za Euractiv.
Evropska komisija je potvrdila da pažljivo prati razvoj događaja. Portparol EU rekao je da su egipatske vlasti nedavno uverile evropske diplomate da presuda ne ograničava pristup monasima i da prvi put formalno štiti lokaciju manastira.
Čiji je ovo manastir?
Kako pišu domaći mediji koji su su objavljivanjem ovih vesti ozbiljno uzburkali grčku javnost, kažu, da je sve ovo pokušaj Egipta da pojača državnu kontrolu nad manastirom i da prihvati više egipatskih zvaničnika unutar administrativne uprave.
Carigradska patrijaršija i Atinska arhiepiskopija smatraju da je to ugrožavanje 15 vekova duge samostalnosti manastira tokom kojih je uživao zaštitu i privilegije kako hrišćanskih, tako i muslimanskih vlasti. Po predanju, prorok Muhamed je lično izdao dokument (čuva se u manastirskoj riznici), u kojem se ovoj hrišćanskoj svetinji garantuje puna zaštita. Inače, ovaj pravoslavni manastir koji se nalazi u podnožju Sinaja u Egiptu pripada Jerusalimskoj patrijaršiji, ali je kroz istoriju uživao veliki stepen autonomije.
Grčka je zatražila međunarodnu podršku zbog kršenja verskih prava i realne opasnosti za svetsku kulturnu baštinu, jer je manastir pod zaštitom Uneska. Egipatska strana, opet, smatra da je posle sudske odluke pozivanje međunarodne zajednice mešanje u unutrašnje stvari Egipta, jer je manastir na njihovoj teritoriji, što tumače kao pravo da upravlja religijskim objektima koji se tu nalaze. Utoliko pre što, kažu, manastir Sveta Katarina održava odnose sa beduinskim zajednicama koje imaju opet svoja prava i običaje, što je u više slučajeva dovodilo do zategnutih odnosa sa vlasti, smatraju da može da bude bezbednosna pretnja.
Inače, sporna sudska odluka je rezultata višegodišnjeg spora oko vlasništva nad imovinom manastira koji ima 71 vrt, poljoprivredno zemljište i ugostiteljski objekat, drugu najveću zbirku rukopisnih knjiga na svetu, ima više od 3.500 dela, najstarije enkaustične ikone iz prvih vekova hrišćanstva i druge relikvije, kao i zemlju van manastirskih zidina. Sudski spor traje od 2012. i pokrenuo ga je tadašnji general egipatske armije i član sunitske islamske organizacije Braća muslimani, koja je, dok je bila na vlasti, insistirala da se konfiskuje imovina Svete Katerine Sinajske.
Dolaskom na vlast sadašnjeg predsednika Sisija koji je više puta izjavljivao da je šokiran metodama Braće muslimana, monaška zajednica je verovala da će problem konačno biti rešen, ali se odluka o vansudskom poravnanju između manastira i egipatskih vlasti „zaturila” u trenutku kada je predsednik Egipta trebalo da je ratifikuje. Sud je to očigledno iskoristio za svoju presudu kojom su dobre namere predsednika Sisija za sada odložene. Neki izvori čak kažu da je reč o manipulaciji u državnim strukturama kako bi se vlast "sakrila" iza odluke suda i kako, bez obzira na data obećanja, u praksi ne bi realizovala vansudski sporazum.
Grčke vlasti su, kako bi se smanjile tenzije, u inače dobrim odnosima sa Egiptom sa kojim su potpisale i bilateralni strateški sporazum, a sada na diplomatskom nivou pokušavaju da ubrzaju potpisivanje sporazuma kojim obe strane potvrđuju posvećenost očuvanju duhovnog i kulturnog nasleđa manastira, podršku monaškom načinu života i hodočasničkom karakteru svetilišta.
Spor oko manastira na Sinaju je unazad više vekova rezultat složenih istorijskih, verskih i političkih okolnosti i nije klasičan međunarodni konflikt već neka vrsta tenzije između očuvanja verske i kulturne posebnosti i državne kontrole u većinski muslimanskoj državi u jednoj od strateški osetljivih regiona Bliskog istoka, odnosno posledica geopolitičkih sukoba u regionu Sinaja, pitanja imovine i kulturne baštine, ali i savremenih bezbednosnih izazova.
(EUpravo zato.rs)
