Dva drevna zamka u hrvatskoj Istri obnovljena su i uređena kako bi im se udahnuo novi život. Tako stari kameni zidovi danas ne samo da otkrivaju deliće prošlosti, već i otvaraju nova radna mesta i podstiču lokalne ekonomije, i to zahvaljujući projektu Evropske unije.
Zamak Morosini-Grimani nalazi se u srcu malog mesta Svetvinčenat. To je jedan od glavnih i najbolje očuvanih renesansnih zamkova u Istri. Nakon što je dugo bio napušten, danas ga godišnje poseti oko 45.000 turista, a u sezoni zapošljava 12 radnika. Potpuno obnovljena arhitektura zamka postala je prostor za brojne aktivnosti za decu i odrasle, od "escape room" igara i venčanja, do degustacija, tim bildinga, koncerata i srednjovekovnih večeri. U njegovom dvorištu često se održavaju i lokalne pijace i tradicionalne igre.
Organizatori ističu da se svaka aktivnost pažljivo bira, vodeći računa o održivosti.
"Zamak je bio ovde i pre nas, i na nama je da se postaramo da ostane i posle nas. To je poruka koju prenosimo svim gostima, da se zabave i uživaju, ali da poštuju svaki kamen", objašnjava Matija Ljuba, menadžer kreativnog razvoja zamka.
Morosini-Grimani jedan je od dva zamka uključena u evropski projekat čiji je cilj da drevnim utvrđenjima Istre udahne novi život, da postanu prozori u prošlost, ali i pokretači zapošljavanja i lokalnog razvoja. Projekat KulTERRA imao je budžet od oko tri miliona evra, od čega je 85 odsto finansirano sredstvima iz Evropske kohezijske politike.
Zamak iz 10. veka
Drugi zamak, mnogo izolovaniji, je tvrđava Petrapilosa, koja potiče iz 10. veka i nalazi se u blizini gradića Buzeta.
Njeni obnovljeni zidovi danas su domaćini potragama za blagom za decu, pesničkim festivalima, radionicama meditacije i džez i rok koncertima. Ipak, njen položaj otežava organizaciju događaja, kaže Matija Nezić, kulturni i umetnički koordinator tvrđave.
"Možda je u prošlosti ta izolovanost bila prednost, kao strateška odbrambena pozicija. Danas, međutim, to je vrlo nepristupačan teren. Nemamo dovoljno dobre puteve za dolazak većih turističkih grupa autobusima, i to postaje pravi problem. Radimo na poboljšanju situacije", objašnjava Nezić.
Bez obzira na prepreke i rešenja, budućnost ovih zamkova zavisi od njihove sposobnosti da se stalno iznova osmišljavaju kao uporišta održivog kulturnog turizma, smatra arheolog uključen u njihov razvoj i obnovu.
"Kada obnovimo postojeće strukture, ali ih ne koristimo, ubrzo se javljaju novi problemi, jer se zidovi ponovo urušavaju, a onda je teško pronaći sredstva za novu obnovu", kaže arheolog Josip Višnjić, koji je proučavao istoriju Petrapilose i radio na njenoj restauraciji.
"Kada imate prostor u ovakvom stanju kao ovde, u Petrapilosi, on zaista privlači ljude", dodaje Višnjić, docent arheologije na Univerzitetu Juraj Dobrila u Puli.
Vodeći partner projekta KulTERRAbila je Opština Svetvinčenat, uz blisku saradnju sa još 11 partnera iz javnog, privatnog i civilnog sektora.
(EUpravo zato/Euronews)
