Odluka Sjedinjenih Američkih Država da ove godine obustave većinu strane pomoći predstavlja "sistemski šok" u borbi protiv AIDS-a, saopštili su zvaničnici Ujedinjenih nacija.
Ako se američko finansiranje ne nadoknadi, do 2029. godine moglo bi doći do više od četiri miliona smrti povezanih sa AIDS-om i dodatnih šest miliona novoinficiranih HIV-om.
Višegodišnja ulaganja SAD u borbu protiv AIDS-a dovela su do značajnog smanjenja broja smrtnih slučajeva, najnižeg u poslednje tri decenije, i omogućila su pristup lekovima koji spašavaju živote za milione najugroženijih ljudi širom sveta.
Međutim, u poslednjih šest meseci, iznenadno povlačenje američkih sredstava dovelo je taj napredak u pitanje, navodi se u izveštaju UNAIDS-a objavljenom u četvrtak.
"Trenutni talas gubitka finansiranja već je destabilizovao lanca snabdevanja, doveo do zatvaranja zdravstvenih ustanova, ostavio hiljade klinika bez osoblja, unazadio programe prevencije, poremetio testiranje na HIV i primorao mnoge lokalne organizacije da smanje ili potpuno obustave aktivnosti", upozorava UNAIDS.
Strah od domino efekta
Agencija takođe izražava zabrinutost da bi i drugi veliki donatori mogli da povuku podršku, što bi ugrozilo višedecenijski globalni napredak u borbi protiv AIDS-a. Multilateralna saradnja, ključna za ove napore, nalazi se pod pretnjom zbog ratova, geopolitičkih pomeranja i klimatskih promena.
SAD su početkom godine povukle gotovo 4 milijarde dolara koje su bile namenjene globalnom odgovoru na HIV u 2025. godini, nakon što je bivši predsednik Donald Tramp naložio obustavu cele strane pomoći i pokrenuo proces zatvaranja američke agencije za međunarodnu pomoć.
Profesor sa Univerziteta u Liverpulu i stručnjak za HIV, Endrju Hil, koji nije povezan sa UN-om, izjavio je da Tramp ima pravo da raspolaže budžetom kako želi, ali da bi odgovorna vlada najavila takvu promenu unapred.
"Umesto toga, pacijenti u Africi su ostali bez terapije jer su klinike zatvarane preko noći", rekao je Hil.
Ogroman uticaj američkog programa PEPFAR
Američki program za hitno reagovanje u borbi protiv AIDS-a - PEPFAR, koji je 2003. pokrenuo tadašnji predsednik Džordž Buš, predstavlja najveću obavezu jedne zemlje prema borbi protiv jedne bolesti.
UNAIDS ovaj program naziva "spasom" za države sa visokim stopama HIV-a, dok je PEPFAR omogućio testiranje za više od 84 miliona ljudi i lečenje za preko 20 miliona, uz brojne druge inicijative.
U Nigeriji, podaci pokazuju da je PEPFAR finansirao čak 99,9% budžeta za lekove koji se koriste za prevenciju HIV infekcije.
Prema podacima UNAIDS-a, u 2024. godini zabeleženo je oko 630.000 smrtnih slučajeva povezanih sa AIDS-om širom sveta - broj koji se nije značajno menjao od 2022. godine, nakon što je 2004. dostigao vrhunac od dva miliona smrti godišnje.
Čak i pre povlačenja američkog novca, napredak u borbi protiv HIV-a bio je neujednačen.
Polovina svih novih infekcija i dalje se beleži u podsaharskoj Africi, a više od 50% osoba kojima je lečenje potrebno živi u Africi i Aziji i ne prima terapiju.
"SAD napuštaju borbu protiv AIDS-a"
Ova politička nestabilnost dolazi u trenutku kada je medicina zabeležila veliki proboj u borbi protiv HIV-a.
Studije objavljene prošle godine pokazale su da je injekcija koja se prima dva puta godišnje, a koju proizvodi farmaceutska kompanija Gilead, 100% efikasna u sprečavanju HIV infekcije.
Američka agencija za lekove (FDA) prošlog meseca je odobrila upotrebu ovog leka, nazvanog Sunleca. Aktivista Piter Mejbarduk iz organizacije Public Citizen izjavio je da je to trebalo da bude „prelomni trenutak" u globalnoj borbi protiv AIDS-a.
Međutim, upozorava da će visoka cena leka učiniti da on bude nedostupan mnogim zemljama koje ga najviše trebaju.
Gilead je pristao da omogući generičke verzije leka u 120 najsiromašnijih zemalja sa visokom stopom HIV-a, ali je gotovo čitava Latinska Amerika isključena iz tog dogovora, iako broj zaraženih tamo raste.
"Mogli bismo da okončamo epidemiju AIDS-a. Umesto toga, Sjedinjene Države napuštaju borbu", kaže Mejbarduk.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
