Nakon završetka Drugog svetskog rata, u mnogim evropskim zemljama ostali su brojni bunkeri i podzemni vojni objekti izgrađeni tokom sukoba. Tokom poslednjih decenija, sve češće se dešava da vlasnici kuća i privatnih zemljišta otkriju ovakve građevine ispod svojih imanja.
To je doživeo i bračni par Tulije kada je nakon kupovine kuće u mestu Torteval na ostrvu Gernzi, otkrio podzemni objekat za koji se ispostavilo da je nacistički bunker iz ratnog perioda.
Ova otkrića često pokreću pitanja o bezbednosti, zakonskim obavezama i mogućnostima očuvanja ili prilagođavanja ovih prostora za savremenu upotrebu. Bilo da je reč o vojnim bunkerima ili nekom arheološkom nalazištu, ukoliko budu pronađeni u sklopu privatnih kuća, zakon jasno određuje šta vlasnici dalje moraju da učine odnosno da li imaju neke pravne obaveze.
Kada je u francuskoj regiji Bretanja porodica na svom imanju pronašla potencijalni bunker iz Drugog svetskog rata, dobili su savet stručnjaka da odmah obaveste lokalne službe za zaštitu kulturnog nasleđa, kao što je francuski DRAC, koje vode evidenciju arheološkog potencijala i mogu potvrditi vrednost i bezbednost objekta.
Prema važećim zakonima, bitno je zaustaviti sve daljnje radove kako bi se izbegle eventualne opasnosti, kao što su neeksplodirane bombe ili strukturalni problemi.
Slične probleme imao je i jedan vlasnik u Ujedinjenom Kraljevstvu koji je bivši vojni bunker pretvorio u radionicu. Međutim, bunker se prostirao ispod nekoliko susednih parcela i javnog puta, a nije bio evidentiran u zvaničnim imovinskim knjigama, što je prilikom prodaje nekretnine stvorilo pravne komplikacije. Ovakvi primeri pokazuju koliko je važno biti upoznat sa zakonskim obavezama i ograničenjima.
Zakonski okvir po evropskim zemljama varira, ali postoje zajedničke teme. U Švajcarskoj, na primer, od 1963. godine postoji politika da svaka zgrada mora imati sklonište, iako se ta pravila danas ublažavaju zbog troškova održavanja.
U nordijskim zemljama poput Finske i Švedske, zakoni zahtevaju da veći stambeni i poslovni kompleksi imaju skloništa koja u mirnodopskim uslovima služe kao prostori za skladištenje, a u vanrednim situacijama brzo se pripremaju za zaštitu stanovništva.
U većini zemalja Evropske unije, uključujući Francusku, Nemačku, Grčku i Mađarsku, neovlašćeni ulazak na tuđu imovinu je strogo zabranjen i može biti kažnjen novčano ili zatvorom, čak i kada je u pitanju stara vojna infrastruktura.
Ovo je važno znati kako bi se izbegle zakonske neprijatnosti prilikom istraživanja ili rada na zemljištu.
Šta onda vlasnik sme i mora da uradi ako pronađe bunker ili sličan objekat ispod svoje kuće?
Najvažnije je da odmah zaustavi sve građevinske ili iskopačke radove i kontaktira lokalne vlasti ili institucije koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa ili arheologijom.
Potrebno je proveriti da li postoji opasnost, poput neeksplodiranih sredstava, kao i da li objekat treba biti evidentiran i zaštićen kao kulturno dobro. Nepridržavanje ovih obaveza može dovesti do ozbiljnih sankcija, uključujući novčane kazne, a u nekim slučajevima i krivične prijave.
Zaključno, pronalaženje bunkera ili drugog istorijskog objekta na privatnom posedu nije samo prilika za očuvanje istorije, već i odgovornost koja zahteva pažljiv i zakonit pristup. Bilo da želite da prostor uredite za ličnu upotrebu ili da ga sačuvate za buduće generacije, najvažnije je poštovati lokalne propise i konsultovati stručnjake. Time se osigurava i bezbednost svih uključenih i čuva vrednost nekretnine.
(EUpravo zato.rs)
