Dok ceo svet gleda u dimnjak Sikstinske kapele čekajući ishod glasanja kardinala i ko će biti novi papa, sa nešto manje pažnje javnost se bavi i pitanjem koje se pojavljivalo i tokom prethodnih izbora, u skorijoj istoriji, a to je koliko košta konklava i ko snosi sve ove troškove?
Prema Ugovoru iz 1929. godine, kojim je osnovana Država Vatikan, Italija je odgovorna za pokrivanje dela troškova vezanih za bezbednost, piše Lorientlejour. Ove godine, vlada premijerke Đorđe Meloni obezbedila je početnih pet miliona evra nakon smrti pape Franje, ali ukupni troškovi nisu precizirani, izjavio je ministar civilne zaštite, prenose italijanski mediji.
Prema pisanju italijanskih medija, zasigurno se zna da je neophodno obezbediti dolazak i smeštaj preko 100 kardinala u Domu svete Marte u Vatikanu, osiguranje privatnosti i bezbednosti, obroke i kompletnu logistiku kao i troškove ceremonije. Troškovi po danu variraju, ali procene pokazuju da je iznos od 50.000 do 75.000 evra dnevno realističan. Dakle, ako konklava potraje 10 dana, ukupni trošak može preći 700.000 evra.
To, međutim nije kraj troškovima. Sikstinska kapela se tehnički priprema, na šta možda odlazi i najviše novca, instaliraju se elektronski ometači, bezbednosni sistemi, peći za dim, uređaji za glasanje i sistemi za sterilnu komunikaciju. Procene govore da celokupna organizacija konklave može koštati između 1,5 i 3 miliona evra, u zavisnosti od dužine trajanja.
Između smrti Jovana Pavla II i izbora Benedikta XVI 2005. godine, prema podacima vlade, bilo je angažovano skoro 12.000 pripadnika bezbednosnih snaga, 1.000 vatrogasaca i 5.000 državnih službenika. Te godine, organizacija sahrane i konklave koštala je Vatikan oko sedam miliona evra, prema izveštaju koji je objavila Sveta stolica.
Od tada, Crkva je postala manje transparentna kada je reč o finansijama.
Tokom poslednje konklave održane 2013. godine, troškovi bezbednosti, jačanja javnog prevoza i drugih dodatnih usluga dostigli su 4,5 miliona evra (oko 5,1 milion dolara), prema rečima tadašnjeg gradonačelnika Rima Đanija Alemanoa. Ukupni trošak same konklave za izbor pape Franje nije zvanično objavljen, ali je Vatikan kasnije prijavio godišnji budžetski deficit od 24 miliona evra.
Tada nije objavljena ukupna cena konklave u kojoj je izabran papa Franjo, ali je Vatikan kasnije prijavio godišnji budžetski deficit od 24 miliona evra. Slično tome, ni za ovu konklavu nije izneta procena troškova. Nakon smrti pape Franje, portparol Vatikana Mateo Bruni jedino je izjavio da Sveta stolica nema sponzore koji pomažu u finansijskim pitanjima.
Tokom svog pontifikata, papa Franjo iz Argentine pokušavao je da uredi netransparentne i često katastrofalne finansijske poslove Svete stolice. Godine 2014. osnovao je posebno Sekretarijat za ekonomiju, pooštrio borbu protiv korupcije i pojačao nadzor nad investicijama i Vatikanskom bankom, što je dovelo do zatvaranja 5.000 računa.
Ipak, finansijsko stanje Vatikana i dalje je nestabilno, a kardinali su o tome informisani pre početka konklave. Sveta stolica i dalje se suočava sa hroničnim budžetskim deficitom, koji je 2022. godine procenjen na oko 30 miliona evra, uz pad donacija vernika.
(EUpravo zato.rs)
