Dok Pravoslavna crkva 14. fabruara slavi Svetog Trifuna, Katolička crkva tog dana slavi Svetog Valentina koji je u 15. veku povezan sa praznikom zaljubljenih, a slavi se u raznim zemljama, pa tako već duže vreme i kod nas.
Postoje brojne razlike u načinu na koji ljudi slave ovaj dan, a neke zemlje ga obeležavaju drugog datuma ili čak u drugom mesecu. Ako i sami slavite Dan zaljubljenih sa vašim dragim ili dragom, možda vas neki od običaja iz različitih zemalja širom Evrope inspirisati da osobi koju volite na zanimljiv način iskažete ono što osećate.
Ko je Sveti Trifun, a ko Sveti Valentin
Prema predanju, Sveti Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj porodici i bio je veoma pobožan od najranijeg detinjstva.
Kao dete vreme je provodio čuvajući guske, a od Boga je dobio „dar čudotvorstva i isceljenja“, pa je za života iscelio mnoge bolesnike, isterivao demone iz mnogih ljudi i pomagao onima koji su mu se obraćali za pomoć.
Proslavio se izlečivši kćerku rimskog cara Gordija, po imenu Gordijanu, od duševne bolesti, zbog čega ga je car izdašno nagradio.
Trifun je sve bogatstvo podelio siromašnima i nastavio da čuva guske. Pogubljen je za vreme vladavine cara Dekija, progonitelja hrišćana, jer nije želeo da se odrekne svoje vere. Sahranjen je u svom rodnom mestu.
Danas Svetog Trifuna slave esnafi, vinogradari i mehandžije. Veruje se da je on čuvar bilja i da upravo 14. februara priroda počinje da se budi iz zimskog sna, uz buđenje ljubavi kod ljudi.
Sveti Valentin, pandan Svetom Trifunu, bio je episkop i mučenik, koji je živeo u 3. veku.
Pogubljen je 269. godine odsecanjem glave, za vreme vladavine rimskog cara Klaudija II. Car Julije I je u 4. veku nad njegovim grobom podigao baziliku, a u 15. veku je ovaj svetac povezan sa praznikom zaljubljenih – Danom zaljubljenih, što se održalo do danas.
Sve do 1969. godine Rimokatolička crkva slavila je 14. februar kao Dan Svetog Valentina. Ali, taj datum je izbrisan iz katoličkog kalendara zbog želje za smanjenjem broja svetih dana kod onih svetaca kod kojih nije bilo istorijskih činjenica povezanosti određenog dana i sveca.
Kratka istorija Dana zaljubljenih u katoličkom svetu
Kao i mnogi savremeni evropski običaji i praznici, Dan zaljubljenih je spoj paganskih i hrišćanskih tradicija – u ovom slučaju, drevnog rimskog festivala Luperkalija i hrišćanskog praznika posvećenog Svetom Valentinu.
Luperkalija
Luperkalija je bio rimski festival plodnosti kojim se obeležavao dolazak proleća i odavala počast bogu poljoprivrede Faunusu. Uključivao je žrtvovanja i rituale za podsticanje plodnosti, a prema legendi, održavala se i vrsta "lutrije" u kojoj su neudate žene bile uparivane sa slobodnim muškarcima, pri čemu su se mnoga od tih poznanstava završavala brakom.
Krajem petog veka, papa Gelasije I proglasio je Luperkaliju nehršćanskom i zabranio je. Kao što je često bio slučaj sa popularnim paganskim običajima, čini se da je ona zamenjena hrišćanskim praznikom u pokušaju da se "hrišćanizuju" februarske proslave. Taj praznik bio je dan Svetog Valentina.
Zašto je 14. februar poseban datum?
U osmom veku, praznik Svetog Valentina fiksiran je na 14. februar. Nije sasvim jasno kome je ovaj dan tačno posvećen, jer postoji nekoliko svetaca sa imenom Valentin povezanih sa tim datumom, kao i mnoštvo priča o njima koje se prepliću.
Veza između Valentina i ljubavi javlja se u nekoliko tih priča. U jednoj od njih, sveštenik Valentin je pogubljen po naredbi cara Klaudija II Gotskog 270. godine. Dok je bio u zatvoru, zaljubio se u ćerku tamničara i poslao joj pismo potpisano sa "Tvoj Valentin". Prema drugoj priči, tajno je venčavao vojnike koji su imali zabranu stupanja u brak.
Kako je ljubav postala deo praznika?
Veza između Dana zaljubljenih i ljubavi učvrstila se u 14. i 15. veku, kada su se razvili pojmovi viteške ljubavi i dvorske romanse, a širilo se i verovanje da 14. februar označava početak sezone parenja ptica. Oko tog vremena pojavljuju se i prvi pisani ljubavni pozdravi, a najstariji poznati primer je pesma koju je 1415. godine napisao Šarl, vojvoda od Orleana.
Vremenom su ručno pisane poruke zamenjene masovno proizvedenim čestitkama, kutijama čokolade, buketima cveća i drugim poklonima. Prve komercijalne čestitke za Dan zaljubljenih štampane su u SAD-u sredinom 19. veka.
Holandija
Danas Holanđani uglavnom prate američki model Dana zaljubljenih, ali to nije naročito popularan praznik. U pokušaju da se proslava popularizuje sedamdesetih godina, Dan zaljubljenih je promovisan sa nešto drugačijom idejom – kao dan prijateljstva. Umesto partnerima, poklanjala se pažnja radnicima na putevima, vozačima javnog prevoza i političarima. Ljudi su bili podstaknuti da iskoriste taj dan kako bi zahvalili prijateljima i kolegama na njihovoj brizi.
Poslednjih godina, međutim, ovaj praznik postao je popularniji i danas ga parovi obeležavaju na različite načine.
Nemačka
Dan zaljubljenih nije naročito popularan u Nemačkoj, ali postoji neobičan običaj – poklanjanje figura svinja (simbol sreće) i srca od medenjaka.
Italija
Parovi razmenjuju poklone kao što je Baci Perugina (čokoladni poljupci sa ljubavnim porukama unutra), dok drugi pričvršćuju katance na mostove i bacaju ključeve u vodu kao simbol večne ljubavi.
Francuska
Neki veruju da je Dan zaljubljenih nastao u Francuskoj, jer je prvi poznati "Valentin" poslao francuski vojvoda Šarl od Orleana. Navodno je, dok je bio zatvoren u Londonskom tornju, slao ljubavna pisma svojoj ženi.
Nekada je u Francuskoj postojao običaj nazvan "ljubavna lutrija", gde su samci nasumično birali partnere. Ako muškarac nije bio zadovoljan svojim izborom, mogao je da ga odbaci, nakon čega bi žene koje su ostale same spaljivale slike svojih odbijenih partnera na lomači. Ovaj običaj je vremenom zabranjen jer je prerastao u previše haotičan događaj.
Danska
Jedan od najnovijih festivala u Danskoj je Festival Dana zaljubljenih. Svake godine 14. februara, prijatelji i zaljubljeni slave ljubav čokoladom i cvećem. Jedinstven običaj je slanje ručno izrađenih čestitki sa presovanim belim cvetovima visibabe.
Engleska
Zaljubljeni u Engleskoj poklanjaju crvene ruže voljenim osobama, što je običaj koji potiče iz 17. veka. U to vreme, Marija Antoaneta je dobijala cveće od Luja XVI. Neke žene i dalje slede staru tradiciju stavljanja pet listova lovora ispod jastuka kako bi sanjale svog budućeg muža. Deca u školama razmenjuju čestitke za Dan zaljubljenih.
Češka
U Češkoj, 1. maj se tradicionalno smatra pravim praznikom ljubavi, više nego Dan zaljubljenih 14. februara. Ova tradicija potiče iz češke kulture i poezije, posebno iz pesme "Maj" koju je napisao Karol Hynek Mácha, jedan od najpoznatijih čeških romantičarskih pesnika.
Prema običaju, zaljubljeni se tog dana okupljaju ispod cvetajućih trešanja, posebno na Petrin brdu u Pragu, gde se ljube za sreću i trajnu ljubav. Veruje se da devojka koja se tog dana ne poljubi ispod trešnje može "uvenuti" poput cveta. Ovaj običaj, duboko ukorenjen u češkoj kulturi, često se doživljava kao autentičniji praznik ljubavi od Dana zaljubljenih 14. februara, koje je u Češku stiglo tek u novije vreme pod zapadnim uticajem.
Norveška
U Norveškoj se za Dan zaljubljenih ipak naginje anonimnosti. Tajni obožavatelji koji nisu smeli da javno iznesu svoju ljubav pišu pesme svojim voljenim osobama u koje ubacuju i jednu visibabu. Potpis izostaje, ali umesto svakog slova imena stoji jedna tačka. Ako njihova voljena osoba pogodi ko je pismo sastavio, ona osvaja uskršnje jaje za Uskrs. Ako ne, ona poklanja uskršnje jaje osobi koja joj je poklonila pesmu.
Vels
U Velsu se Dan zaljubljenih proslavlja na poseban način 25. januara i nosi naziv "Dan svetog Dvynwena". Ova tradicija potiče iz 16. veka, a zaljubljeni razmenjuju jedinstvene, ručno izrađene drvene kašike sa urezanim simbolima ljubavi.
(EUpravo zato)
