Kada je jedna Čehinja iz Kutnohorskog regiona odlučila da ode u šetnju, nije mogla ni da zamisli da će naići na keramički ćup, star oko 900 godina, koji je krio više od 2.150 srednjovekovnih srebrnih novčića - denara.
Iako je ćup prilično oštećen, srebrnjaci čine bogatu kolekciju, a njih će sada analizirati stručnjaci Instituta za arheologiju Češke akademije nauka iz Praga i Muzeja srebra iz Kuta Hore.
Arheolog Filip Velimski, koji je otkriće nazvao jednim od najvećih u poslednjoj deceniji, rekao je da je to poput osvajanja džek pota na lutriji.
"Verovatno su novčići tu stavljeni u prvoj četvrtini 12. veka, u vreme unutrašnje političke nestabilnosti. Tada je bilo sukoba između članova dinastije Pšemislovića o tome ko će zasesti na tron u Pragu", kazao je.
Blago je verovatno stavljeno u keramičku posudu kako bi bilo na sigurnom, a izgleda da je čitava zamisao bila veoma efikasna jer srebrnjaci nisu pronađeni 900 godina.
Kako kažu stručnjaci, vlasnik blaga je mogao da bude bilo ko.
"Nažalost, o periodu između 11. i 12. veka nemamo mnogo podataka o tome koliko su bili vredni pronađeni novčići. Ipak, radi se o velikoj količini, nezamislivo je da je to mogla da poseduje jedna 'obična osoba'. To je kao da ste dobili premiju na lutriji", objasnio je Velimski.
Inače, region Kutnohorsk je bio poznat po čestim bitkama za tron, a armije rivalskih prinčeva su redovno marširale tim krajevima. Sumnja se da su kovanice moge da služe za plaćanje vojnika ili su bile neka vrsta zaplene.
Pretpostavlja se da je novac iskovan za vreme tri različita vladara dinastije Pšemislovića (najverovatnije između 1085. i 1107): kralj Vratislav II i prinčevi Bretislav II i Borivoje II.
Sačinjeni su od srebra, ali je legura sadržala i bakar, olovo i tragove drugih metala. Stručnjaci se nadaju da će moći da odgonetnu tačan sastav kako bi utvrdili poreklo srebra.
Iako možda nikada nećemo saznati šta se tačno nameravalo sa ovim blagom, arheolozi će se potruditi da saznaju što više.
Osoblje muzeja će registrovati sve kovanice, očistiti ih i analizirati brojnim metodama, a cilj je da ih sledeće godine javno izlože kako bi se građani bolje upoznali sa istorijom Češke Republike.
(EUpravo Zato/Popular Mechanics)
