Slavska sezona je u jeku – što za nas predstavlja priliku da ovaj običaj, jedinstven za našu zemlju, predstavimo kao dodatnu vrednost koju donosimo Evropskoj uniji.
On, međutim, nije nepoznat svetu, s obzirom na to da je 2014. godine srpska slava postala deo registra nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska. To je prvo kulturno dobro iz Srbije koje je upisano na tu listu.
Ali šta predstavlja ovaj običaj?
Pre svega, to je religijska ali i društvena tradicija našeg naroda, uspostavljena u vreme napuštanja paganstva i pojedinačnih božanstava koje je imala svaka kuća i izborom svetitelja Srpske pravoslavne crkve za zaštitnika domaćinstva.
U Srbiji se kaže da se srpski seljak, radnik, ratnik, učitelj, profesor, direktor, slavu slavi i kad je siromašan i kad je bogat, i kad ima i kad nema, i kad je srećan i kad je nesrećan, bolestan i zdrav, i kad sme i kad mu se brani, u miru i u ratu, i kad "veruje" i kad "ne veruje".
U čast sveca, kojeg je predak prihvatio za zaštitnika svog doma, u srpskim kućama se priprema manje ili više bogata trpeza za ukućane i goste, kuva se žito, peče slavski kolač koji se zareže u obliku krsta i zaliva crvenim vinom, pali se slavska sveća uz čitanje molitve.
Sveštenik nekoliko dana pre slave u kući koja se prethodno detaljno sređuje osvešta vodicu, kuća se zapaljenim tamjanom okadi i s radošću se iščekuju slavski dani tokom kojih se dočekuju, služe i ispraćaju gosti, rodbina, prijatelji i kumovi. Tom osveštanom vodicom kasnije se i zamesi slavski hleb – kolač.
"Od prvih deskripcija krsnog imena kod Srba u Srbiji i Crnoj Gori, koje nam je ostavio Vuk Karadžić, pa do danas, krsna slava je ostala u okviru mikrosredina najznačajniji porodični, društveni i religijski praznik. Pod uticajem Vukovih zapisa praznovanja krsnog imena potonji proučavaoci su praznik povezivali s porodičnom ceremonijom vezanom za domaćinstvo, kuću i domaće ognjište", objašnjava za EUpravo zato etnolog i antropolog prof dr. Vesna Marjanović.
Kako nam objašnjava, poreklo krsne slave do danas nije u potpunosti rasvetljeno, ali je hrišćanski karakter ovom obredu dala je osamostaljena autokefalna Svetosavska crkva početkom 13. veka, kada je, najverovatnije pod ličnim uticajem prvog srpskog arhiepiskopa Save Nemanjića (Svetog Save) zabranila svojim sveštenicima da činodejstvuju u obredima žrtvovanja životinja i učestvuju u potonjim narodnim gozbama organizovanim kod crkava u spomen svetaca i za pokoj umrlih.
"Istim aktom je dozvoljeno svakom da kod svoje kuće zakolje odabranu životinju, meso opere, ispeče i iznese na trpezu koju samo tako može sveštenik da blagoslovi, u domu svakoga ko slavi svetitelja".
Oni koji su hteli da slave sveca donosili su u crkvu sveće, prosfore (krsni kolač), koljivo, zejtin i tamjan na blagosiljanje, a tadašnji sveštenici su, u nedostatku pisanih pravila i rituala, sami stvorili mnoge molitve i rituale.
"Godine 1862. za vreme mitropolita Mihaila Srpska pravoslavna crkva je propisala obred kakav danas poznajemo", priča naša sagovornica.
Kako se slavi danas?
Marjanović ističe da je krsna slava kod Srba danas više društveni nego religijski obred.
"Ona ima porodičnu i društvenu funkciju - ljudi se na njoj okupljaju, kroz nju se vrši i nacionalna identifikacija: "Slavim slavu, ja sam Srbin!", a neretko služi i pokazivanju socijalnog statusa, odnosno bogatstva, priređivanjem velikih i raskošnih gozbi. Njena održivost se donekle ogleda i u sadašnjem odnosu prema slavi kao isključivo srpskom pravoslavnom obeležju i crkveno-narodnoj pravoslavnoj svečanosti".
Osvrnuvši se na bogatu gozbu koju, u skladu sa svojim mogućnostima, Srbi danas prave kad slave slavu, Vesna ističe da je slično - raskošno - bilo i u prošlosti, naravno shodno prilikama poput rata, gladnih godina, bolesti itd.
Kako bi srpska slava mogla da doprinese Evropi?
Premda među Evropljanima ima još pravoslavaca poput Bugara, Grka, Rumuna, srpska slava je specifičan običaj koji ćemo doneti Evropi kada postanemo deo 27-članog bloka, što posebno postaje značajno ako uzmemo u obzir da je njima kultura jedan od ključnih stubova funkcionisanja.
Ipak, Vesna ističe kako smo mi slavu Evropi već doneli time što je ona postala deo Uneskove liste nematerijalne baštine.
"Zapravo, tim stručnjaka iz Etnografskog muzeja u Beogradu je 2009. godine je započeo savremena terenska istraživanja krsne slave kod Srba u Srbiji. Nakon sprovedenog terenskog rada u periodu od 2009. do 2012. godine, 2013. godine, krsna slava je predložena prvo, za upis u Nacionalni registar kulturnog nematerijalnog nasleđa a potom, i za upis na reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa pri Unesku. U novembru 2014. predlog je verifikovan, te je Krsna (porodična) slava kod Srba u Srbiji, odnosno Republika Srbija je ušla u porodicu reprezentativnih predloga (elemenata) svetske nematerijalne baštine", zaključuje naša sagovornica.
(JA/Eupravo zato)
