Danski "zakon o getu", koji dozvoljava državi da ruši stambene blokove u oblastima u kojima je najmanje polovina stanovnika "nezapadnog" porekla, predstavlja direktnu diskriminaciju na osnovu etničkog porekla, presudio je viši savetnik najvišeg suda Evropske unije.
Danski zakon o socijalnom stanovanju kategoriše stambene blokove na osnovu nezaposlenosti, kriminala, obrazovanja, prihoda i imigrantskog stanovništva. Oni u kojima više od 50 odsto stanovništva ima "nezapadno" poreklo su označeni kao "paralelna društva". Ranije je zakon koristio izraz "geto".
Ako, pored nepovoljnih socioekonomskih uslova, blok ima i imigrantsku populaciju od više od 50 odsto u poslednjih pet godina, on se označava kao "transformaciono područje", ranije poznato kao "tvrdi geto".
Ovo zahteva od javnog stambenog udruženja da predloži plan za smanjenje socijalnog stanovanja za 40 odsto – uključujući prodaju imovine, njihovo rušenje ili prenamenu i raskid zakupa bivših stanara – do 2030. godine.
Ćapeta: Ovo je podela po etničkom poreklu
Evropski sud pravde (ECJ) saopštio je danas da je Tamara Ćapeta, nezavisna advokatica tog suda, u neobavezujućem pravnom mišljenju utvrdila da je "podela na ’zapadne‘ i ’nezapadne‘ imigrante i njihove potomke zasnovana na etničkom poreklu".
U saopštenju se dodaje: "Ona smatra da, iako su 'ne-zapadnjaci' etnički raznolika grupa, ono što ujedinjuje ovu grupu nije zajedništvo faktora koji čine 'etničnost' unutar te grupe, već percepcija danskog zakonodavstva da ova grupa nema karakteristike druge grupe, 'zapadnjaka'.
Nezavisni advokati su članovi ovog suda i njihov primarni zadatak je da savetuju sud kako da rešava predmete. Evropski sud pravde većinu vremena sledi savete svojih generalnih advokata.
"Ovo ne podstiče integraciju, već je otežava"
Iako zakupci kojima je raskinut ugovor o zakupu nisu izabrani na osnovu nezapadnog porekla, "ipak trpe direktnu diskriminaciju na osnovu etničkog kriterijuma", navodi Ćapeta, navodi se u saopštenju.
Ona je rekla da zakon stavlja stanare u ranjivu poziciju u pogledu stanovanja, što dovodi do goreg tretmana od onih u naseljima u kojima je većina stanovništva "zapadnog" porekla.
"Etnički kriterijum koji koristi dansko zakonodavstvo stigmatizuje etničku grupu čiji je strukturni nedostatak u njihovoj sposobnosti da se integriše u dansko društvo, čime se smanjuju, a ne povećavaju njihove šanse da se integrišu u to društvo", navodi se u saopštenju.
Slučaj je prosleđen Evropskom sudu pravde od strane Višeg suda istočne Danske nakon što su stanovnici Mjolnerparkena u Kopenhagenu i Šakenborgvenga u Slagelseu osporili zakonitost razvojnih planova zasnovanih na danskom zakonu o socijalnom stanovanju.
Holk: Ovaj slučaj je i važan i stvar principa
Luiz Holk, direktorka Danskog instituta za ljudska prava, koji je bio uključen u slučaj, pozdravila je odluku za koju je rekla da bi mogla imati široke implikacije ako se ESP složi sa njom.
"Njeno tumačenje direktive osigurava efikasnu zaštitu od diskriminacije na osnovu etničke pripadnosti. Ako sud donese isti zaključak kao i advokat, Zakon o paralelnim društvima mogao bi predstavljati kršenje zakona EU", rekla je ona.
"U tom slučaju država mora da ispravi situaciju da građani ne budu diskriminisani i da zakon uskladi sa propisima EU. Ovaj slučaj je i važan i principijelan jer bi mogao da ima implikacije na sve koji su bili podvrgnuti istom tretmanu", navodi se u saopštenju.
Zakon o "paralelnim društvima", ranije poznat kao zakon o getu, stupio je na snagu u julu 2018. godine, ali Danska od 2010. ima propise koji ciljaju na takozvana "geto područja".
Danska ministarka za socijalna i stambena pitanja Sofi Hestorp Andersen rekla je da je primila k znanju predlog nezavisnog advokata, ali da neće preduzeti ništa dok ESP ne donese konačnu odluku, što se očekuje na proleće.
(EUpravo zato/Index)
