Danas obeležavamo Božić, rođenje Isusa Hrista. Ovaj dan smatra se najradosnijim praznikom u hrišćanstvu, a običaji koji ga prate su živopisni i raznoliki, dok simbolizuju sreću, zdravlje i blagostanje. Osim Srbije, Božić se 7. januara proslavlja u još nekolicini zemalja.
U našem narodu se veruje da, ukoliko ste se sa nekim posvađali, pozovite ga i pomirite se, jer jedna od najcenjenijih hrišćanskih vrlina jeste praštanje, a ukoliko nekom nešto dugujete, izmirite taj dug jer se veruje da ćete u suprtonom preko cele godine dugovati ili da ćete sa nekim biti u svađi.
Kako je Božić porodični praznik, za danas važi da porodica bude na okupu, a da se u goste ne ide već se ostaj kod kuće, dok se u goste odlazi drugog dana, kod rodbine i prijatelja.
Ljudi se na današnji dan ne pozdravljaju uobičajeno već sa "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".
Božićna liturgija služi se u svim hramovima, pričešćuju se oni koji su postili, a posle službe u crkvi se prima nafora i to je prvo što se pojede na Božić.
Običaj je da u kuću dolazi "položajnik" koji se smatra "specijalnim gostom" jer prvi u kuću ulazi na Božić. On prema nepisanom pravilu, u kuću dolazi sam, a simbol je sreće i radosti za domaćine i njihov dom.
Božićna česnica
Božićna česnica je neizostavni deo božićne tradicije.
To je pogača koju domaćica zamesi ujutru, a sprema se na različite načine, od slane do slatke sa grožđicama i limunom, dok se negde u nju stavljaju i orasi. Obavezno se u testo stavi "preprana" kovanica ili dukat, a ukućani sa radošću i nestrpljenjem očekuju da saznaju kome se "zapao" novac jer se on smatra prosperitetom i verovanjem da će dobitniku doneti blagostanje i posebnu sreću u ovoj godini.
Smatra se da na današnji dan treba biti veseo, vedar i dobro raspoložen, dok je rasprava i svađa nešto što je na Božić potpuno neprihvatljivo.
"Valja se" na Božić nešto i pokloniti, naročito deci i bližnjima, a to su obično slatkiši, voće ili po neka novčanica.
Različiti običaji širom Evrope
Kao i u našoj zemlji, u Crnoj Gori položajnik prvi ulazi u kuću, nakon čega ukućani mogu da se goste mesom. Tokom božićnog obroka porodica lomi veknu hleba sa novčićem u njoj. Nekada je bilo nezaobilazno pevanje uz gusle.
U Severnoj Makedoniji se na porodično ognjište na Badnje veče donosi se tradicionalno hrastovo drvo (badnik), a božićni obroci se obično sastoje od pečenog praseta i drugih svečanih jela, a slavlje traje tri dana.
U Rusiji se obično na Badnje veče jede 12 jela koja predstavljaju 12 apostola, uključujući supu od cvekle, ribu i punjeni kupus. Vernici 7. januara idu u crkvu i uživaju u božićnoj gozbi.
Neke domaćice pripremaju i božićni hleb agnjec – kolač od biskvitnog testa u obliku jagnjeta, koji se preliva belim šećerom.
Porodice u Gruziji na Božić izlaze na ulice u masovnu šetnju kako bi proslavile rođenje Hristovo i čestitale jedne drugima. Ova šetnja se zove Alilo, a tom prilikom vernici su obučeni u posebnu svečanu odeću. Oni čestitaju jedni drugima praznik i najmlađima dele slatkiše.
Božićna jelka (čičalaki) napravljena je od mekanog materijala, a njene grane su ukovrdžane. Ponekad se umesto nje može videti grana lešnika koja je oblikovana kao drvo života i ukrašena slatkišima i voćem. Ipak, sve je popularnija jelka kakva se viđa na Zapadu.
(M.A./EUpravo zato)
