Badnji dan započinje rano i traje do kasno. Ujutru, običaj je da pre izlaska sunca domaćin kuće odlazi u šumu po badnjak, koji se tek sa prvim mrakom unosi u kuću.
Praktikuje se da se uz drvo daruje i žito da bi naredna godina bila plodna.
Obavezno je i unošenje slame, što je način prinošenja žrtve duhu Hrista koji je rođen na slami.
Srbi praznike Božić i Badnji dan obeležavaju od pamtiveka, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak.
Badnjak vodi poreklo od čudesne vitlejemske noći, kada su pastiri nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke, a slama koja se u kuću unosi sa drenovim prutićem podseća na onu noć kada se rodio sin božji, i kada je položen u jasle na slamu.
Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje, a prenose se s kolena na koleno i slave i dan danas.
Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice, a koji se razlikuju od kraja do kraja.
Negde domaćin kuće ohrabruje decu da pijuču kao pilići. Naime, deca su u centru pažnje tako što mališani pijuču, dobijaju poklone poput oraha i jabuka, a u novije vreme daruju se i slatkišima. Najpre se slama prostre na pod ispod stola, a deca se skupe baš na to mesto imitirajući piliće
U gradskim uslovima, na bezbedan način, prilikom paljenja badnjaka, pregori se tek po koji listić, dok se u selima i u kućama koje imaju peć na drva, badnjak pali uz prizivanje što više varnica jer se veruje da "više žiški nose više sreće, zdravlja, dece, novca, stoke i blagostanja".
Na Badnje veče se po običaju ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog, a Badnja noć je noć mira i iščekivanja najradosnijeg praznika.
Po narodnom verovanju, na današnji dan se ništa ne iznosi iz kuće.
Takođe se veruje, da ko se tokom godine sa nekim zavadio, danas bi trebalo da se pomiri kako bi Hristov rođendan proveo u miru i ljubavi, a to je i podsećanje da je praštanje jedna od najtežih hrišćanskih vrlina i dar onome koji zna da oprosti.
Badnji dan i Božić su praznici cele porodice i zato se podrazumeva da ona tokom prazničnih dana bude na okupu.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
