Nesvakidašnji božićni običaji u Evropi za koje možda niste čuli: Pivo, veštica sa poklonima i "seljak koji čuči"

Pored dobro poznatih tradicija poput Deda Mraza, ukrašavanja jelke, pevanja i davanja poklona, mnoge zemlje širom Evrope i sveta donose svoje jedinstvene običaje i načine proslave Božića.

Još 1700-ih godina, figurica seljaka koji čuči pojavila se širom Katalonije pored uobičajenih scena mudraca, pastira i bebe Isusa. Tada su ga zvali "El Caganer", što najblaže rečeno znači "onaj koji sam sebi olakšava". Gomila izmeta ispod njega smatra se znakom plodnosti i sreće. Zašto je to tako i danas se raspravlja, a jedna teorija iz 18. veka objašnjava da su farmeri koji nisu mogli da priušte đubrivo koristili sopstveni izmet na svojim poljima.

Danska

U danskim domovima je tradicija plesati oko božićne jelke, držeći se za ruke dok članovi porodice pevaju božićne pesme, pre nego što počnu da otvaraju poklone, navodi VisitDenmark. Ovo drvo je obično ukrašeno pravim svećama. Prema Atlas Obscuri, takođe na Badnje veče, neke porodice veruju u smirivanje nisera — kućnih vilenjaka za koje se kaže da pomažu stanovnicima da prežive oštre zime, a mnoga deca i dalje ostavljaju činije risengroda, ili slatke kaše, za njih.

Island

Verovali ili ne, Božić se na Islandu slavi 13 dana. Svake večeri uoči Božića, 13 mladih Deda Mraza posećuje decu na Islandu. Nakon što obuku pidžame, neposredno pre spavanja, čizme ostavljaju na prozorskim daskama. Kada se ujutru probude, suočeni su sa dve opcije. Ako su bili dobri tokom cele godine, dočekaće ih čizme pune slatkiša. Ako to ne urade, dočekaće ih truli krompiri u cipelama. Takođe, još jedna zanimljiva tradicija je poklanjanje knjiga.

Italija

Italijani možda imaju Deda Mraza, ali on nije jedini koji dostavlja poklone tokom praznične sezone: La Befana, dobroćudna veštica na metli, takođe "plovi" nebom uoči Bogojavljenja. Poreklo La Befane meša paganstvo i religiju: ona ima veze sa parabolom o Tri mudraca i rimskim festivalom Saturnalija.

Dobrodušna Befana iz Italije trebalo je da poseti novorođenog Isusa zajedno sa trojicom mudraca, ali je želela da prvo završi svoj posao na razboju. Veštica kasnije nije mogla sama da se snađe, pa uoči Bogojavljenja, 5-6. januara, leti po svetu tražeći dete. Ona dobru decu nagrađuje slatkišima, a oni koji su bili loši dobijaju grumen "uglja" napravljen od šećera.

Norveška

U Norveškoj nijedan Božić nije potpun bez juleola (juleøl) - "božićnog piva". Pred Božić širom zemlje počinju da se pojavljuju posebne vrste ovog pića. Svi različiti ukusi, sorte i posebna izdanja se testiraju, degustiraju, pregledaju i uživaju. Nazvana "juleøl", ove vrste piva se prave posebno za praznike i sadrže dodatne sastojke u poređenju sa običnim pivom i često imaju više alkohola.

Austrija

Dok Deda Mraz donosi poklone onima koji su "bili dobri", u Austriji je njegov pomoćnik Krampus zadužen za one koji su "bili nevaljali". Festival Krampusnaht, koji se održava 5. decembra — uoči Svetog Nikole po gregorijanskom kalendaru — slavi ovo stvorenje koje ima "sjajne oči, izgorelo krzno i uvrnute jelenske rogove, i koje šiba ljude granama od breze i krade decu da bi kasnije mogao da ih udavi ili pojede".

Švedska

Svakog 24. decembra u 15 časova, švedske porodice se okupljaju ispred televizije da pogledaju božićni crtani film Volta Diznija iz 1958. "Od svih nas, svima vama". Prema pisanju lista "Lokal", 2020. godine više od 4,5 miliona ljudi u Švedskoj — skoro polovina celokupnog stanovništva zemlje — gledalo je jednočasovni specijal, što ga čini najgledanijim TV programom u modernoj švedskoj istoriji.

(Eupravo zato)