Doček Nove godine je povod da ljudi širom sveta naprave omiljenu hranu, da se počaste, uživaju u porodičnim okupljanjima ili da naprave onu za koju veruju da će im doneti sreću. Koja je to hrana? Odgovor na ovo pitanje naravno zavisi od toga na kom delu planete živite.

Širom sveta, različite kulture imaju različita verovanja u vezi sa namirnicama. Za njih one imaju jedinstveno značenje, pa možda i vi možete da razmislite o tome da ih uvrstite u svoj jelovnik.

Pravljenje ovih jela ili samo dodavanje pojedinih namirnica u ona koja već spremate, može da bude ukusan način da dočekate Novu godinu. S druge strane, simbolika i verovanje u njihov značaj ljudima donose nadu u bolje sutra i Nova godina dobija veći smisao.

Svinjetina

Svinjsko meso je obavezno na novogodišnjim trpezama širom sveta jer se smatra da dodnosi sreću.

Kako je svinjetina postala tradicionalna novogodišnja namirnica?

Postoji nekoliko razloga, i a najčešće se navode dva: jedan simboličan i jedan praktičan. Prvi kaže da to ima veze sa načinom na koji se svinja kreće. Na primer, svinja rije njušku u zemlju i kreće se ka napred - baš u onom smeru u kom i mi želimo da idemo u Novoj godini.

Drugi razlog je taj što se svinje tradicionalno kolju u kasnu jesen, što meso ove životinje čini najsvežijim i dostupnim za spravljanje ukusnih jela.

Praseće pečenje je uobičajeno na novogodišnjim trpezama u Srbiji, a, na primer, svinjetina sa kupusom koja se jede za Novu godinu u Sjedinjenim Državama, je recept koji su doneli prvi doseljenici Evrope.

Kupus

Tokom novogodišnji praznika, na stolove uz svinjetinu često dolazi i kupus. U mnogim evropskim kulturama se smatra da listovi kupusa podsećaju na novčanice.

U Srbiji se za praznike tradicionalno pripremaju sarme, podvarak ili čuveni "Bosanski lonac", a sva ova jela podrazumevaju kupus jer im je on glavni sastojak.

Često se i u šali, kao odgovor na pitanje - gde ćeš za Novu, može čuti odgovor - uz sarme i pečenje.

Takođe, za Badnji dan u Srbiji se tradicionalno sprema i kupusnik ili kupusara, pita sa kiselim kupusom koja je u pojedinim delovima zemlje neizostavni deo ovog praznika.

Sočivo

A kada smo kod prosperiteta i novca, za Novu godinu možete poslužiti i sočivo koje takođe podseća na novčiće.

Najčešće ga za novogodišnje praznike spremanju Italijani kako bi ga jeli posle ponoći, vrlo često u kombinaciji sa svinjskim mesom i kobasicama.

Riba

Riba je uobičajeno novogodišnje jelo u kulturama koje žive blizu vode.

Na primer, harniga se u skandinavskim zemljama se smatralo da haringa, zbog svojih srebrnih krljušti donosi novac.

Voće

U filipinskoj kulturi Nova godina se tradicionalno dočekuje uz 12 vrsta voća. Svaka vrsta simboli je jednog meseca u godini, a najčešće biraju ono okruglog oblika.

I stanovnici Španije i pojedinih delova Meksika imaju svoj novogodišnji običaj vezan za voće. Oni jedu dvanaest zrna grožđa po jednu sa svakim otkucajem sekundare. Svaka bobica navodno označava dobru sreću svakog meseca u godini. U Madridu, Barseloni i drugim španskim gradovima, slavljenici se okupljaju na glavnim trgovima gde zajedno uživaju u ovom voću.

Voće koje se širom sveta jede u novogodišnjoj noći je i nar, kao simbol plodnosti i rađanja.

Vasilopita

U domovima širom Grčke se uoči dolaska Nove godine pravi Vasilopita.

Postoje različiti recepti za njeno pravljenje, ali je njena simbolika ista. Posvećena je Svetom Vasiliju i u nju se uvek skriva novčić koji njegovom pronalazaču donosi sreću i blagostanje tokom čitave godine.

7 obroka na dan dočeka

Kod ovog naroda, verovanje kaže da je važnije pridržavati se jednog običaja - da jedu sedam puta na dan proslave Nove godine.

To bi im, kako verovanje kaže, obezbedilo bogatu porodičnu trpezu u godini koja dolazi.

Kada muškarac jede sedam puta, veruje se da će imati snagu sedam muškaraca. U svim većim gradovima Estonije, naročito u srcu glavnog grada Talina, organizuju se proslave na kojima Estonci uglavnom uživaju u konzumiranju omiljene hrane i pića.

(EUpravo zato)