Srbija će dobiti Muzej ćirilice koji će se nalaziti u opštini Bajina Bašta. Trenutno je izgradnji i biće otvoren za posetioce 2025. godine.
Ovaj objekat koji će se nalaziti u nekadašnjoj školi u selu Rača obišao je ministar kulture Nikola Selaković koji je ukazao kako je resorno ministarstvo prepoznalo kvalitet projekta i entuzijazam predstavnika lokalne samouprave i da je tokom 2023. i 2024. godine za realizaciju ideje osnivanja Muzeja ćirilice kroz konkurs "Gradovi u fokusu" opredelilo 37 miliona dinara.
"Prve dve faze radova ovog projekta su uspešno okončane. Stara zgrada škole je još 2023. u potpunosti revitalizovana, dobila novo ruho i danas sija jednim potpuno drugačijim sjajem. Ove godine smo izdvojili ozbiljna sredstva i za parterno uređenje čitavog kompleksa", rekao je Selaković.
U prethodne dve godine je, navodi se, opremljen amfiteatar, završena rasveta, prostor kvalitetno ograđen, da su napravljene pešačke staze kao i parkovski mobilijar a da je opština obezbedila sredstva za revitalizaciju i asfaltiranje pristupnog mosta preko reke Rače.
"Kroz nekoliko meseci krećemo sa opremanjem Muzeja ćirilice. Ovo je je jedan od najlepših i najboljih projekta koji Ministarstvo kulture realizuje u okviru programa "Gradovi u fokusu". Uviđajući značaj razvoja ćirilice u budućnosti, kao dela našeg savremenog i budućeg stvaralaštva, Ministarstvo kulture će još intenzivnije podržavati opštinu Bajina Bašta sa ciljem da tokom 2025. godine zajednički otvorimo Muzej ćirilice", naglasio je Selaković.
Prema njegovim rečima, realizacija ovog projekta opštine Bajina Bašta probudila je čitavu i prosvetnu i kulturnu javnost u Srbiji što pokazuje veliko interesovanje za posete Domu ćirilice od strane organizatora grupnih putovanja i đačkih ekskurzija.
Podsetimo, Srbija je jedna od retkih zemalja Evrope koja ima svoje pismo, a koje nije latinica koja se najčešće koirsti u zemljama EU. A koje zemlje ne koriste samo latinicu?
Pre svega, Grčka
U Grčkoj se, naime, koristi jedan od najstarijih pisama u Evropi – grčki alfabet. Ovaj alfabet koristi se ne samo u Grčkoj već i na Kipru i kod manjih grčkih zajednica širom sveta. Grčki alfabet ima svoje korene u antičkoj Grčkoj i ostao je važan deo kulture i obrazovanja.
Bugarska takođe
U Bugarskoj se takođe koristilo ćiriličko pismo, mada je u prošlosti koristio glagoljicu. Ovo pismo igra ključnu ulogu u očuvanju bugarske jezičke i kulturne baštine. Zahvaljujući ulasku Bugarske u Evropsku uniju, ćirilica je postala treće zvanično pismo Evropske unije pored latinice i grčkog alfabeta.
Zemlje koja nisu članica EU, ali jedu kandidati
Gruzija koristi svoj jedinstveni pismeni sistem, gruzinsko pismo, koje se razlikuje od bilo kog drugog alfabeta u Evropi. Ima prepoznatljive znakove i dugu istoriju u gruzinskoj kulturi.
U osnovnim školama u Crnoj Gori deca prvo uče ćirilicu. U crnogorsko pismo zvanično su uvedena dva nova slova. Objašnjenje je da se u narodnom govoru u Crnoj Gori ta dva slova (glasa) uporebljavaju od davnina te su zbog toga i zvanično uvedena u crnogorsko pismo. Međutim, u zemlji Njegoša sve više se koristi latinica.
U S. Makedoniji se koristi i latinica i ćirilica kao zvanični pismeni sistemi. Oba pisma imaju jednak status i koriste se u javnim institucijama, školama, medijima i drugim zvaničnim dokumentima. Ova dvojezičnost je rezultat političkih i jezičkih faktora u Makedoniji, gde se ćirilica tradicionalno koristila, ali je latinično pismo takođe postalo sveprisutno tokom vremena, naročito u komunikaciji sa inostranstvom i na internetu.
Građani Makedonije obično imaju slobodu izbora kada je reč o tome koje će pismo koristiti u svakodnevnoj komunikaciji, i mnogi ljudi se oslanjaju na oba pisma u zavisnosti od situacije ili ličnih preferencija.
(EUpravo zato)
