Ovako se u Evropi obeležava Uskrs: Dok neki odlaze u "lov", drugi se polivaju vodom ili kotrljaju jaja niz brdo

Drugačiji običaji za Uskrs iza sebe neretko imaju interesantna značenja koja obično potiču od još interesantnijih priča i verovanja. Katolici i Pravoslavci neke od njih dele, dok se neki u potpunosti razlikuju i to od države do države. Kako se Uskrs praznuje kod nas i u Evropi?

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Prvo jaje se uvek farba u crvenu boju i potom ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa da bude "čuvarkuća". Za njega se veruje da ima posebnu moć, moć da čuva ukućane i donosi sreću i blagostanje. Ovo jaje se ponekad zakopavalo u dvorište ili polje jer se verovalo da štiti useve. Ipak, prilikom rukovanja čuvarkućom trebalo je biti oprezan jer se verovalo da bi bilo kakva greška donela lošu sreću.

Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa decom odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Taj pozdrav traje sve do Spasovdana. Trpeza je često bogata jer je Vaskrsu, prema običaju, predhodio sedmonedeljni vaskršnji post, najduži u godini.

Francuzi idu u lov 

Kada je reč o uskršnjim običajima, Francuzi, poput drugih hrišćanskih zajednica, farbaju jaja u različite boje za Veliki petak, ali imaju još jedan značajan običaj. Nakon crkvene službe na Uskrs, članovi porodice organizuju zabavnu potragu za skrivenim jajima po dvorištu. Ovaj običaj posebno je omiljen među decom, a često se kriju i čokoladna jaja koja služe kao nagrada za pronalazača. Ova tradicija proširila se na mnoge evropske zemlje, a u Americi je poznata kao egg hunt ili lov na jaja.

Običaji za Uskrs u Francuskoj dalje uključuju organizovanje velikog porodičnog ručka posle potrage, a uskršnji sto ne može proći bez jagnjećeg pečenja.

Kotrljanje jaja niz brdo u Engleskoj

U Engleskoj, darivanje jajima je možda jedna od najvećih tradicija tokom Uskrsa. Za razliku od danas, u prošlosti, uskršnji pokloni bila su ptičija jaja, oslikana jarkim bojama. Danas, pored kokošijih jaja, najmlađim članovima, na uskršnju nedelju, daju se čokoladna jaja, koja mogu biti šuplja ili punjena, uglavnom umotana u srebreni ili zlatni papir.

U određenom delu Engleske, popularno je kotrljanje pravih jaja niz brdo. Pobedu odnosi onaj takmičar koji je vlasnik poslednjeg ne-napuknutog jajeta, a ukoliko i sami želite da se okušate u ovoj zanimljivoj tradiciji, morate otići na sever Engleske, u Preston u Lankširu. Pored ovoga, u određenim delovima Engleske popularno je i skrivanja jaja u dvorištu kuće kako bi ih deca tražila.

Kolač kao golubica u Italiji

U Italiji, čuvenoj po bogatoj kulinarskoj tradiciji, Uskrs je takođe obilje hrane. Veliki porodični ručak organizuje se s različitim jelima, a posebno se ističe tradicionalni kolač "kolumba", oblikovan kao golubica koja simbolizuje dolazak dobrih vesti. Često se kolomba ukrašava ofarbanim jajima. Jagnjetina je nezaobilazna na trpezi, a tu je i torta pasqualina, slano jelo od testa punjeno spanaćem i jajima.

Mokri ponedeljak u Poljskoj

Vaskršnji ponedeljak je porodični praznik u Poljskoj i zove se Smingus Dyngus - mokri ponedeljak, jer je običaj da se dan nakon Vaskrsa narod na ulicama međusobno poliva vodom. Ili muškarci i dečaci polivaju vodom žene i devojke, mada se uloge vrlo brzo preokrenu.

Zato, ako se za praznike zateknete u Poljskoj, nemojte da vas iznenadi što su ulice i prolaznici sasvim mokri. Ovaj običaj prevazilazi granice Poljske, te se uspešno održava svuda gde ima Poljaka. Veruje se da tradicija vuče korene iz prethrišćanskih paganskih običaja.

Specifičan običaj na Krfu

Obavezna crvena jaja za Uskrs, ali i uskršnja supa od jagnjećih iznutrica "magiritse", slatki kolač "cureki", ako i "kokoreci" - jelo od jagnjećeg mesa. Jagnjeća supa i jaja se obično jedu posle ponoćne službe u crkvi. Jutro nakon toga se, po običaju, na ražnju peče jagnje. Ipak, najvažniji običaj u Grčkoj je farbanje jaja u crvenu boju i postavljanje prvog ofarbanog jajeta ispred ikone u kući. Na ostvru Krf je običaj da se "botides", keramička posuda napunjena vodom baca s prozora na ulicu.

Slovačka i Mađarska na svoj način

Bizarni uskršnji običaji stižu nam iz Slovačke i Mađarske, gde mlade žene šetaju ulicom dok ih sa strane polivaju vodom i "bičuju" ukrašenim granama vrbe. U zamenu, devojke poklanjaju ukrašena jaja i alkoholno piće. Ovaj običaj, iako neobičan, praktikuje se i povodom drugih praznika u okolnim zemljama, a simbolika "šibanja" vrbom leži u verovanju da vrbe devojkama donose plodnost i živopisnost.

Nemci imaju “uskršnju vatru”

U Nemačkoj, tradicionalna “uskršnja vatra” okuplja uveče roditelje i decu, kao simbol sunca, koji slavi proleće i kraj zimskog perioda.

Nemci imaju još jedan običaj – to je Osterbaum, uskršnje drvo ili žbun ukrašen obojenim ljuskama od jaja, kao plodovima koji simbolizuju povratak toplote.

Deca u toj zemlji pripremaju mala gnezda u koja, kako se veruje, zec donosi čokoladna jaja.

Kako se Norvežani zabavljaju

Zanimljivu tradiciju neguju i Norvežani, koji na Uskrs "rešavaju" ubistva. Na televiziji se prikazuju filmovi s detektivskim temama, časopisi objavljuju krimi priče, čak i kartoni mleka imaju priče o nerešenim ubistvima. Njihovim rešavanjem se Norvežani zabavljaju na Uskrs.

Crveno jaje u hlebu u Bugarskoj

Na uskršnjoj trpezi tamo je glavni "kozunjak" (domaća štrudla) i crveno ofarbana jaja, koja se umotaju u zeleni stoljnjak i nose se u crkvu na osveštavanje. Pre toga, na Veliki četvrtak se farba prvo jaje i sprema testo za uskršnji hleb, koji u Bugarskoj ima nekoliko naziva: bogova pita, košara, kvasnik, jajčenik, uskršnji kravaj... Domaćice u sredinu uskršnjeg hleba stavljaju crveno jaje, koje se poklanja osobi koja prva dođe u goste na Uskrs. Tradicija nalaže da se za Uskrs u Bugarskoj nosi nova odeća, kao simbol vaskrsenja i rađanja novog života.

Ono što je važno pomenuti jeste da se praznici i tradicije razlikuju od mesta do mesta u svakoj naciji i kulturi, pa tako ni ovi navedeni ne moraju nužno da oslikavaju običaje u jednoj zemlji.

(JA/EUpravo zato)