"Mi smo odškolovali sopstvenu publiku": Kako je izgledao put od prvog do 30. Nišvila

30. Nišvil otvoren je 15. avgusta na niškoj Tvrđavi.

Prve večeri je uručena i nagrada za životno delo multuinstrumentalisti Ivanu Švageru koji svira 8 instrumenata, a do sada je stvorio preko 300 kompozicija.

Nagrada za životno delo se dodeljuje od 2006. godine, a samo neki od dobitnika su Miša Blam, Duško Gojković, Nada Knežević, Stjepko Gut...

Dodeljene su i druge nagrade onima koji su kroz vreme doprineli rastu i napretku festivala.

Hod po mazohizmu i cirkuska šatra

Ivan Blagojević, direktor festivala koji je pre 30 godina organizivao prvi Nišvil, Za EUpravo zato kaže da je veliko zadovoljstvo bilo raditi sve, ali naročito te prve festivale.

"Ja sam imao sopstveni kapital, fesitival je bio mali, sala je bila mala, izvođače si mogao pozvati telefonom, sačekati autom, odvesti u hotel, smestiti ih. Uz to sam program vodio sam, štedelo se. One godine kad smo izašli iz sale na otvoreno to nije više bio taj hedonizam kako sam ga doživljavao, pa mi je bilo čudno što je Miša Blam tvrdio da su džezeri veliki mazohisti jer meni je baš taj prvi džez festival bio hedonizam", priča kroz osmeh Blagojević.

On dodaje da je kada je to postala javna gradska manifestacija, i kada su počeli da zidaju čitav mali grad na livadi, sve je zaličilo na taj mazohizam o kome je Blam pričao. 

"Tako da će evo ove godine prvi put biti i učesnika na Nišvilovom kamionu, imaću i književno veče poslednjeg dana i promovisaću svoju knjigu Hod po mazohizmu, što je skup raznih pričica i dogodovština o organizovanju festivala kao što je Nišvil. Svega je bilo, i podrške, i hejtovanja, svašta se tu dešavalo kroz vreme. Bilo je čak i tvrdnji da smo u jednom trenutku napravili cirkus od Nišvila pa smo ove godine rešili da postavimo i pravu cirkusku šatru, gde preko dana imamo sadržaje za decu, uveče program za odrasle", kaže Blagojević.

Svake godine, uz muziku, dodavani su i drugi sadržaji, tako ove godine posetioci će imati i malo naučnog programa, književnost, film, striporamu, etno-džez, džez za decu, hip-hop, midnajt džez, dens... Zbog svega toga Nišvil ima obrise jednog velikog svetskog džez festivala.

Kako kaže Blagojević, jedan od krivaca za to je i Gardijan koji ih je 2016. svrstao u jedan od 10 najvažnijih džez festivala u Evropi.

"To nam jeste dalo vetar u leđa, ali i odgovoran zadatak da na jugu Srbije gde su popularniji neki drugi zvuci održimo jedan ovakav festival u čitavoj post-kovid atmosferi koja je promenila sve, a pogotovo honorare izvođača, tehnike i sve drugo, a nimalo nije promenila stavove sponzora, pa ni države, nažalost", navodi on.

Ovogodišnji Nišvil broji nešto više od hiljadu izvođača, više od 300 programa, 152 koncerta, dosta predstava, filmova, promocija, a tu je i dvadesetak različitih scena. Od toga, nešto je klasičnih stejdževa, zatim strit-art scena, pa i cirkuska šatra. 

"Mi smo odškolovali sopstvenu publiku. Pre 30 godina ti klinci koji su dolazili, sada dovode svoju decu. Ogromno je zadovoljstvo izvođača kad dođu na Nišvil, a često steknem utisak da oni više uživaju od publike jer svirati pred ljudima koji poznaju tu muziku je posebna vrsta zadovoljstva i mogu reći jedinstvena u odnosu na velike svetske džez festivale, gde je publika malo i razmažena, moram reći. Atmosfera je to što smo stvorili ovde i naravno ponos sugrađana koji mogu da pozovu svoje prijatelje i rođake i kažu im da je Nišvil nešto najbolje što mogu videti u regionu, pa i u Jugoistočnoj Evropi", pojašnjava on.

"Podrška EU nam je pomogla da preživimo"

Blagojević kaže da je podrška EU ovom festivalu konstantna, pogotovo oko juth stejdža, konstantna svake godine.

"Ono što je važnije od same te podrške su projekti koje smo dobijali zadnjih godina i koji su nam pomogli da preživimo. Radili smo tri projekta Kreativne Evrope, odškolovali smo desetine i desetine mladih muzičara koji su nastupali od Italije i Albanije preko Francuske do Belgije. Pravili smo zajedničke big bendove sa orkestrima tih zemalja i to je jedno fenomenalno iskustvo, a i dodatna finansijska stimulacija zaposlenih da ne primaju samo minimalac", pojašnjava Blagojević.

Koliko mladi slušaju džez?

Blagojević kaže da je Ambasada Sjedninjenih Država finansirala istraživanje pre nekih desetak godina, koje je pokazalo da je 65% publike Nišvila mlađe od 27 godina. 

"To je gotovo nemoguća misija na drugim festivalima, gde stariji posetioci čine veći deo publike. Zaista smo podmladili festival a veoma je važno što će ti mladi ljudi koji dolaze, sutra postati roditelji koji će vaspitavati decu, školovati i zasigurno imati uticaj na muzički ukus svoje dece, pa ne brinem za budućnost publike. Istini za volju, više brinem za najosnovnije elemente održavanja ovakvog festivala, pre svega infrastrukture, sredstva, tehničku opremu jednog ovako velikog festivala...Samo za to nam treba nekih milion evra da bi to bilo na nivou organizacije svetskih festivala", kaže Blagojević.

Strana publika

Kako napominje, nekih deset odsto ukupne publike, prema istraživanjima, čine stranci.

"Veliki deo njih čine naši sugrađani koji u Niš dolaze iz inostranstva u vreme održavanja Nišvila, dok drugi deo čini publika koja nam dolazi iz zemalja EU od Poljske, Češke, Mađarske koji planiraju letnji odmor tako da im je Nišvil usputna stanica do mora", naglašava on.

Kako kaže, za još veću posećenost bitno je da se i smeštajni kapaciteti u Nišu povećaju kao preduslov za to.

Niški festival džeza traje do nedelje, 18. avgusta, a glavni program festivala održava se na otvorenom prostoru Platoa niške Tvrđave, na dve bine - Earth & Sky stage.

Zatvoriće ga bend Ejot koji je nastao na Nišvilu pre 15 godina, a sada je najkvalitetniji i najpoznatiji srpski džez brend u inostranstvu. 

U međuvremenu publiku će zabaviti mnogo zvučnih džez imena poput Tia Krokera, Bruklin Fanka, Blek Uhure, Kamile Džordž, Akustik veržna koji je nastupao na Nišvilu pre 30 godina, poslednjeg dana predviđen je koncert Konstrakte, ali za ljubitelje ovog festivala tu je još mnogo drugih džez poslastica.

(M.A./EUpravo zato)