Leskovački ajvar je treći najbolji namaz na svetu, a poreklom je iz Srbije, ocenio je nedavno svetski vodič za ocenjivanje i rangiranje jela širom sveta "Taste Atlas". Uglavnom o ovom specijalitetu slično misle i stranci koji su imali priliku da ga isprobaju, a evropski ambasadori u našoj zemlji posebno su oduševljeni ovim srpskim jelom.
Portal EUpravo zato prethodnih meseci imao je priliku da razgovara sa brojnim ambasadorima u našoj zemlji, diplomatama koji ovde žive nekoliko meseci, ili čak godina. Ono što je sigurno jeste da su imali prilike da isprobaju različite domaće specijalitete poput sarme, pasulja, kiselog kupusa, ali svima im je odgovor na pitanje "Koja vam je omiljena hrana u Srbiji" praktično isti: ćevapi i ajvar.
"Omiljen mi je ajvar, uživam u njemu i otkrio sam ga upravo u Srbiji. To je nešto što možete jesti uz različita jela, to mi je definitivno omiljeno, ali ima jako puno dobrih jela", otkrio je za naš portal nedavno francuski ambasador u Srbiji Pjer Košar.
Sličnog je mišljenja i norveška ambasadorka u Srbiji Kristin Melsom.
"Probala sam nekoliko lokalnih jela. Vaš roštilj, sve sa roštilja je zaista dobro. I naravno, mora da se spomene ajvar, koji je zaista jedan od vaših specijalnosti, kao i pečene paprike. Sve što pravite na roštilju je odlično. Takođe, imate i odličnu ribu. Bila sam u Zemunu i probala sam dobra jela sa ribom".
I svima nam je jasno zašto je to tako, posebno ako uzmemo u obzir da postoje i druge zemlje iz regiona koji prisvajaju ovaj tradicionalni namaz sa Balkana, poput Slovenije koja je zaštitila to ime kao njihov specijalitet. Zato bi možda trebalo ozbiljnije da se posvetimo brendiranju naših tradicionalnih proizvoda, kao što je to uradio grad Leskovac.
Od 60 proizvoda zaštićenog porekla u Srbiji, samo ih je tri priznato u svetu
Podsetimo, u Srbiji postoji više od 60 proizvoda koji imaju zaštićeno geografsko poreklo, što možda statistički i ne zvuči tako loše, ali samo tri su kao takvi priznati i u svetu – leskovački ajvar, bermet iz Sremskih Karlovaca i med sa Fruške gore.
Međutim, sam ajvar kao specijalitet nije zaštićen kao srpsko dobro, jer kako stručnjaci objašnjavaju, u pitanju je generičko ime koje ne može biti zaštićemo. Može da bude zaštićeno samo ako ima neko geografsko poreklo, poput pirotskog kačkavalja, pirotske peglane kobasice, zlatarski sir, futoški kupus.
Kada neki proizvod dobije oznaku geografskog porekla, on dobija i veću tržišnu vrednost jer ga kupac prepoznaje kao proizvod posebnog kvaliteta i spreman je da ga više plati. Geografska oznaka, osim što definiše da je proizvod poreklom sa određene teritorije, garantuje da se kvalitet ili karakteristike mogu pripisati upravo tom geografskom poreklu te robe. To je i dobro marketinško sredstvo koje može da tom proizvodu omogući prednost u odnosu na konkurenciju.
Zato bi proizvođači trebalo da znaju da prepoznaju svoj interes u zaštiti proizvoda na domaćem i međunarodnom nivou, a relevantni faktori u državi, kao što su lokalne samouprave, privredne komore, državni organi i druge institucije, moraju da im pomognu u tom postupku. Ipak, jako nedostaje edukacija preduzetnika, malih privrednika i drugih grupa i pojedinaca koji bi trebalo da se aktivno uključe u proces kreiranja, registracije i marketinške promocije proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom.
Uzmimo primer Italija. Ova zemlja, ukazuju stručnjaci, ima više od 1.000 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Za to imaju i te kako dobar razlog, jer je poznato da kupci, posebno oni sa bogatih tržišta, traže specifične proizvode, kvalitetne ali i sa nekim drugačijim, neobičnim karakteristikama.
I iako su Slovenci već rekli da je ajvar njihov, britanska pevačica poreklom sa teritorije Kosova i Metohije Dua Lipa ga predstavljala kao albanski tradicionalni specijalitet, a onaj leskovački zaštićen u svetu, jasno je da je ajvar zaista nešto sasvim posebno, pa svaki kutak Balkana ljubomorno čuva onaj svoj za koji kaže da je pravi.
(JA/EUpravo zato)
