Napolju od vrućine ne može da se diše, ali su članovi Udruženja književnika Srbije ipak toplotni talas dočekali sa tračkom nade kako bi se njihove prostorije u Francuskoj 7, ulici u centru Beograda, osušile nakon poslednje oluje koja je zadesila našu prestonicu pre nekoliko nedelja.
Od visokih temperatura smo svi već i zaboravili na to nevreme, ali se posledice u ovom zdanju iz 19. veka i te kako vide.
Pošto je Udruženje književnika Srbije najstarije umetničko udruženje na Balkanu, očekivalo bi se da su njihove kancelarije dostojne tog kultnog statusa. Međutim, to nije tako. Udruženje koje dogodine treba da proslavi 120 godina postojanja, nalazi se u zgradi koja je u očajnom stanju na šta njihovi članovi decenijama pokušavaju da ukažu i izmole pomoć države.
Čim smo ušli u jednu od prostorija dočekala nas je kantica na podu koja služi za skupljanje vode.
Oseća se miris memle, a plafoni su potpuno unakaženi prokišnjavanjem.
Potop u Francuskoj ulici br. 7
Kako nam je rekao Aleksandar, jedan od zaposlenih pri Udruženju, nedavno su njihove kancelarije na prvom spratu bile pod vodom. Tepihe su pokupili, a neke su morali i da bace.
"Na spratu je bila redakcija Književnih novina, ali smo pre tri ili četiri godine morali da odemo odatle jer se srušio deo krova. Na tavanu krovne grede praktično ne postoje, kako padne kiša, to se sve sliva. Tu se postavi korito koje prikuplja vodu, ali samo nas ono čuva od dalje poplave", kazao je.
Kako u Francuskoj 7 nema klimatizacije svi naši sagovornici su bili mokri do gole kože i znoj se slivao sa svih nas. Sa druge strane, kako kažu, zimi se sedi u jaknama. Okupe se u jednoj kancelariji jer nema grejanja, a "kada zavlada veći minus uključimo dve grejalice".
Predsednik UO Udruženja, Miloš Janković, nas je ugostio nakon što je ispratio predstavnike Ministarstva kulture. Posle velikog ćutanja, ali i nedavnog pisanja medija o situaciji koja vlada u ovoj zgradi, Janković je uspeo da se sastane sa ministrom Nikolom Selakovićem koji je već sutradan poslao stručni tim da se na licu mesta uveri da je sanacija neophodna. To je ozbiljan napredak u celoj ovoj priči.
"Mi smo 41 dopis poslali Gradu Beogradu u poslednje dve godine, ovo nije problem od juče, to traje 25 godina. Prvo je počelo sitno, ali sad se deo krova urušio, pa delovi otpadaju i sve može da se strovali. Pogledajte na šta ovo liči. Mi i dalje nemamo telefonske linije, struju smo u drugom delu uključili, ovde nismo ni probali jer se voda slivala niz zidove. Napolju je veoma vruće, ali se sve vreme nadamo da će se osušiti, pa ćemo da vidimo šta ćemo", kazao je Janković za EUpravo Zato.
Kako se nakon ovog toplotnog talasa očekuje neka nova oluja, svi strepe šta će dalje biti.
"Biće još gore. Mi kada smo došli, ovde je bilo 15-20 cm vode, šljapkali smo. Na dva računara se slivala voda, pa su završili u đubretu. Zadržao se neugodan miris od vlage koji neće skoro moći da se izluftira", opisao je Janković.
Kako je rekao, u zemljišnim knjigama piše da je Grad Beograd korisnik ovog prostora, ali ono pripada Republici Srbiji. Upravo tu nastaje pravna zavrzlama koja traje godinama.
"Zahvaljujem ministru Selakoviću jer je posle našeg sastanka poslao ekipu da se utvrdi stepen oštećenja i sve ono o čemu se izveštavalo preko medija i na šta ukazujemo već dve i po decenije. Mi želimo zajedničkim snagama da rešimo problem ove zgrade, ne samo u imovinsko-pravnom smislu, već i zato što ona predstavlja biser arhitekture Beograda, i treba da joj povratimo stari sjaj", kazao je naš sagovornik.
Uveren je, kako je dodao, da sada zaista postoji dobra volja i razumevanje.
"Načini rešavanja problema će zavisiti od mogućnosti i mi to razumemo, ali kao što dosad nismo razumeli muk i odsustvo komunikacije, sada smo dobili priliku da izložimo problem na pravoj adresi, na nadležnom mestu. Kada ljudi iz Ministarstva naprave izveštaj, verujemo da će se krenuti sa praktičnim koracima da ovo spasimo od potpune devastacije", rekao je.
Ministarstvo kulture se odazvalo na pozive, sanacija krova je nužna
Ključno je da se krene od krova koji je potpuno uništen.
"Voda uvek nađe put, tako da i ona mesta sa kojima pre nismo imali muka, sada prokišnjavaju ili se plave. Ova agonija traje oko 25 godina, a kako nije bilo popravki i intervencija, problem je postao veći i složeniji. Poslednji momenat je da se krene sa sanacijom.
Nakon krova slede ostali delovi, prvenstveno balkoni prema Francuskoj i Siminoj ulici koji predstavljaju stvarnu opasnost za prolaznike. Instalacije verovatno predstavljaju opasnost i za nas koji ovde radimo i naše posetioce. U ovom delu gde se obično održavaju sastanci, i dalje ne smemo da uključimo struju jer su zidovi natopljeni vodom. Telefonske linije i dalje nemamo jer su natopljeni kablovi, verujem da je potopljena razvodna kutija", kazao je Janković pokazavši nam potom Mali salon "koji je nekada bio biser".
"Imamo i veću svečanu salu, a ovde se obično održavaju manji skupovi. Međutim, pošto se iz nekog razloga ovde ništa nije dogodilo nakon nevremena, svu propast smo tu prebacili", naveo je književnik pokazujući nam na gomile stvari koje sada stoje u salonu uključujući i par tepiha spasenih iz poplave.
Tu stoje i neraspakovani klima uređaji koji, za sada, ničemu ne služe jer ih ne mogu postaviti ako su instalacije verovatno pune vode.
"Udruženje književnika Srbije ima popriličnu reputaciju u književnim krugovima i u Evropi, i kada održavamo Međunarodne susrete pisaca ili na neki drugi način sarađujemo sa kolegama iz inostranstva, trudimo se da budemo dobri domaćini, ali neke stvari ne mogu da se sakriju. Kažemo im 'imamo malih problema, to se desilo juče'. Pokušavamo da im objasnimo zašto je to tako. Mi smo uvek spremni da budemo partner našoj državi i nećemo se nikada baviti politikom, neprofitna smo esnafska organizacija, ali ćemo se uvek zalagati i afirmisati kulturne vrednosti naše države", istakao je.
"Zgrada je vlasništvo Srbije i građana Srbije, a ovo Udruženje iduće godine slavi 120 godina postojanja, samim tim ima neraskidivu vezu i sa svojim narodom i sa svojom državom. I mi sve vreme uporno pokušavamo da institucije ove države navedemo na zajedničku akciju kako bismo spasli ovu zgradu", dodaje.
Uprkos svemu, tri udruženja koja se nalaze u Francuskoj 7 (Udruženje književnika Srbije, Srpsko književno društv i Udruženje književnih prevodilaca Srbije) imaju mnogobrojne aktivnosti koje posvećeno organizuju.
"Naša tribina 'Francuska 7' je prošle godina imala 200 programa, književnih večeri, rasprava i slično, skoro svakog radnog dana. Redakcija Književnih novina i dalje radi, prima saradnike, uspeli smo da ponovo objavljujemo na jednom mesečno. Borićemo se da povećamo broj strana zahvaljući donacijama. Od jeseni će biti održani 61. Međunarodni susreti pisaca, pa slede Sajam knjiga, godišnja skupština i ostale redovne aktivnosti. Želimo da Francuskoj 7 u svakom smislu vratimo stari sjaj", rekao je Janković.
Inače, u Udruženju postoje sekretar i jedan zaposleni za koga Ministarstvo odvaja novac za rešavanje pitanja statusa slobodnih umetnika.
"Ovde praktično niko nije zaposlen već cela uprava, upravni odbor, predsednik i svi drugi rade pro bono. Mi se takođe bavimo mestom, ulogom i položajem pisca u društvu, ne samo u pogledu radno- socijalnog statusa već i svega drugog što obuhvata to zvanje. Ljudi koji imaju status samostalnog umetnika, a u našem Udruženju ih ima 103, koji su isključivo književnici i nemaju druge izvore prihoda, teško mogu da žive od toga, naročito pesnici.
Država plaća minimalnu osnovicu za poreze i doprinose i osiguranje za samostalne umetnike, a ukoliko je neko 40 godina obavljao samostalnu delatnost, kad se penzioniše primaće oko 23.000 dinara, bez obzira da li je ušao u čitanke i bio veliko ime ili ne. Na nama je da pokušamo da se zajedno izborimo da se taj odnos prema slobodnim umetnicima izmeni. Da li ćemo uspeti, ne znam", rekao je Janković koji ističe da bi pozicija predsednika Udruženja za svakog bila kruna karijere i posebna čast koja sa sobom nosi i veliku odgovornost.
(EUpravo Zato)
