Februar 2024. godine biće najtopliji od kako se vrše meteorološka merenja u Srbiji, a to je poslednjih oko 136 godina. Slične su brojke i na globalnom nivou: prošla godina, na primer, bila je najtoplija od kako se vodi evidencija.
Ovo bi morao biti znak da je krajnje vreme da se pristupi zelenoj tranziciji, ali pitanje je odakle krenuti.
"Moramo početi iz različitih ugova, a za početak, potreban je zakonodavni okvir. Način na koji je zelena tranzicija formulisana u nacionalnim dokumentima sada je pojednostavljena. U budućnosti biće potrebno da se uradi još mnogo toga, pa će i zakonodavni okvir morati da bude prilagođen. Ovaj zakonodavni okvir mora biti preveden u dijalog", predlaže kao prvi korak za EURACTIV stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob.
U isto vreme, dijalog u kojem se nalaze rešenja za budućnost mora da počne danas, upozorava ona, ali dodaje da je važno znati da dijalog nije jednoznačna stvar.
"Dijalozi su u vezi sa mnogim stvarima, u vezi sa vremenskim okvirom, zašto ovo radimo u određenom regionu, koje su ekonomske mogućnosti, šta ćemo raditi sa zatvorenim umovima, ko mora da bude penzionisan da bi došlo do tranzicije... Dijalog je tako komplikovan i ponekad pomislim da postoji ideja da je dijalog jedan razgovor u Obrenovcu, i to je to. Ne, nije to", ističe Žakob.
Njeno rešenje je, zato, veće angažovanje i zahtevanje lokalnih vlasti, kao i organizacija koje se bave ovom temom.
"Samo sa ovim zahtevima, vlada i vlasti će se kretati napred. Parlament takođe mora biti uključen. Moramo takođe da čujemo njihova mišljenja, to treba da radimo sa sledećim sazivom. Oni moraju da preuzmu te akcije u Skupštini", kaže Žakob za naš portal.
Kako je rekla novinarima na konferenciji za štampu povodom projekta "Civilno društvo za energetsku tranziciju", vlada i vlasti moraju raditi na ovom pitanju, ali ni građani ne mogu da sede i čekaju, već moraju aktivno da učestvuju.
"Jer, tranzicija će se desiti, tu nema pitanja. Mi samo treba da se potrudimo da ne budemo saterani uz zid kad se to desi, već treba da napravimo strategiju i plan", kaže ona.
Konkretnije
S druge strane, Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole smatra da postoji konkretna stvar koju prvo treba uraditi kada se bude "ozbiljno ušlo u zelenu tranziciju".
"Moj utisak je da bi prvi korak trebalo da bude decidna i jasno iskomunicirana odluka do koje godine država planira da koristi ugalj kao glavno pogodnsko gorivo u energetskom nizu, a odgovor na to pitanje fali. Kad pogledate integrisani nacionalni klimatski plan, vrlo stidljivo se pominje 2050 godina, ali ne i specifično. Postoji puno politika i mera koje govori o većem učešću obnovljivih izvora energije, što je super, ali u samoj srži, vrlo malo ili nimalo planova za postojeću energetsku infrastrukturu koja se bazira na lignitu/uglju. Bez odgovora na to pitanje, teško je planirati početak ozbiljnog bavljenja energetskom tranzicijom", smatra Pantić.
Međutim, kako ističe, svakako ne treba čekati to kako bi se počelo sa zelenom tranzicijom.
"Mislim da ne treba čekati da se to desi, ali ta tranzicija treba da počne iz različitih uglova. Treba raditi na tome da se ta tražnja povećava, ali ja mislim da mora krenuti sa lokalnog nivoa, tranziciju treba podržavati odozdo na gore. Ne postoji jedan recept kako se to desilo, mada je meni zanimljiv primer Slovačke u kojoj su lokalni gradonačelnici sami ubacili energetsko preduzeće u razgovore o tome. Oni su videli da se nešto dešava mimo njih, vlada u Bratislavi nije reagovala, pa su se oni sami izborili za socijalni dijalog", govori Pantić za naš portal.
Razlog zbog kojeg su se u ovaj projekat uključili u Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost je jednostavan, i kako objašanjava predstavnik Zoran Ristić, on se svodi na citat Šeron Baron koja je rekla da "nema posla na mrtvoj planeti".
"Vođeni tom idejom da je i sindikat društveno odgovorna organizacija koja vodi računa o planeti, mi smo se uključili u ovaj projekat. Prelasak na niskougljeničnu ekonomiju je izazov sa kojim se suočavaju svi. Mi smo dugi niz godina imali različite ideje kako da obezbedimo prelazak na niiskougljeničnu ekonomiju i bilo je različitih ideja o tome da je rešenje zatvranje rudnika ili fabrika, ali ono što je ovaj sindikat zastupao to je da je nemoguće izvršiti prosto zamenu neobnovljivih izvora energije, obnovljivim, posebno u situaciji kada se iz neobnovljivih izvora energije obezbeđuje blizu 70 odsto energije", kaže Ristić.
(JA/EUpravo zato)
