Savet Evropske unije usvojio je odluku o osnivanju novog instrumenta u vrednosti od 150 milijardi evra pod nazivom Bezbednosna akcija za Evropu (SAFE), čiji je cilj jačanje evropske odbrane, odnosno jačanje odbrambenih kapaciteta država članica kroz zajedničke nabavke vojne opreme. Zemlje članice sada imaju rok od šest meseci da dostave svoje početne nacionalne planove kako bi mogle da koriste ove povlašćene kredite.
SAFE je deo šire inicijative ReArm Europe, a uredba o njegovom uspostavljanju stupa na snagu 29. maja. Time počinje šestomesečni period tokom kog države mogu da apliciraju za sredstva iz fonda, uz prethodnu procenu planova od strane Evropske komisije. Novac će biti obezbeđen na tržištima kapitala, a zatim distribuiran zainteresovanim državama u skladu sa njihovim investicionim planovima u evropsku odbrambenu industriju.
Zajedničke nabavke opreme biće dostupne ne samo članicama EU, već i Ukrajini, kao i zemljama Evropskog ekonomskog prostora (Norveška, Island, Lihtenštajn) i članicama EFTA-e, pod istim uslovima.
Učešće u SAFE programu biće omogućeno i državama kandidatima i potencijalnim kandidatima koje su potpisale sporazum o partnerstvu u oblasti bezbednosti i odbrane sa EU. Do sada su to učinile Moldavija, Severna Makedonija i Albanija. Učešće će biti omogućeno i Velikoj Britaniji, koja ima poseban sporazum o odbrambenoj saradnji s EU.
Novi finansijski instrument predviđa dodelu zajmova pod povoljnim uslovima, a jedan od osnovnih kriterijuma za dobijanje sredstava jeste da u nabavkama učestvuju najmanje dve zemlje. Ipak, imajući u vidu bezbednosnu situaciju u Evropi i hitnost ulaganja u odbranu, privremeno će i pojedinačne nacionalne nabavke biti prihvatljive za finansiranje.
Dve kategorije projekata
Projekti koji mogu konkurisati za finansiranje iz SAFE fonda podeljeni su u dve kategorije:
Prva kategorija obuhvata: proizvodnju municije i raketa, artiljerijske sisteme, opremu za kopnenu borbu (uključujući ličnu opremu vojnika), zaštitu kritične infrastrukture, sajber bezbednost i poboljšanje vojne mobilnosti.
Druga kategorija, za koju važe stroži kriterijumi, obuhvata: sisteme protivvazdušne i raketne odbrane, pomorske kapacitete, dronove i protivdron sisteme, svemirsku tehnologiju i zaštitu satelita, kao i opremu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji i tehnologije elektronskog ratovanja.
Za obe kategorije, deo troškova koji potiče iz zemalja van EU, Ukrajine, Norveške, Islanda i Lihtenštajna može iznositi najviše 35 odsto ukupne vrednosti gotovog proizvoda.
Države koje dobiju odobrenje za kredit moći će odmah da dobiju avans u visini od 15 odsto ukupne vrednosti projekta. Takođe, moraće dva puta godišnje da podnose izveštaje o napretku kako bi mogle da traže dalja plaćanja.
(EUpravo zato)
![props.documentData.Authors[0].AdditionalInfo](https://staticeupravozato.mondo.rs/api/v3/images/402?ts=2024-04-01T11:59:58)
