Švajcarci će za vikend glasati o tome da li da ukinu obavezno služenje vojnog roka samo za muškarce i uvedu obaveznu građansku dužnost za sve, pri čemu i pristalice i protivnici tvrde da upravo oni "brane prava žena".
Kao deo švajcarskog sistema direktne demokratije, birači će odlučivati i o uvođenju novih poreza za superbogate, kako bi se finansirala borba zemlje protiv klimatskih promena.
Prema poslednjim anketama, nijedna inicijativa nema veliku šansu da prođe, ali je otvorila široku debatu u bogatoj alpskoj državi.
Vlada i parlament pozvali su građane da odbiju oba predloga, upozoravajući da bi doneli ogromne troškove i mogli da ugroze ekonomiju.
Inicijativa o "građanskoj dužnosti" u početku je imala široku podršku, ali se poslednjih nedelja ona strmoglavila. Najnovije istraživanje gfs.bern instituta pokazuje da je 64 odsto ispitanih protiv.
Komitet koji stoji iza inicijative tvrdi da bi obaveza svakog švajcarskog državljanina, bez obzira na pol, da služi u vojsci ili civilnoj zaštiti, ojačala društvenu koheziju.
"Prava jednakost"
"Inicijativa cilja na pravu jednakost", rekla je za AFP predsednica komiteta Noemi Roten.
Smatra da je postojeći sistem diskriminatoran prema muškarcima, ali i prema ženama, koje su uglavnom isključene iz korisnih kontakata i iskustava koja se stiču tokom služenja.
"Bilo u vojsci, civilnoj zaštiti, javnoj službi ili među dobrovoljnim vatrogascima, ideja je da svaki mladi čovek doprinese opštem dobru", rekla je Roten.
U trenutku globalnih tenzija i rata u Evropi, ističe da je vreme da žene dobiju jednako učešće u zajedničkom projektu zaštite stanovništva.
Protivnici, međutim, odbacuju tvrdnju da bi inicijativa povećala ravnopravnost.
Siri El Igeno, zadužena za pitanja jednakosti, porodice i migracija u Švajcarskoj konfederaciji sindikata (USS), tvrdi da inicijativa "potpuno zanemaruje realnost života žena u ovoj zemlji".
"Švajcarske žene već danas obavljaju 60 odsto neplaćenog rada, dok je kod muškaraca obrnuto. A sada se od žena traži da rade još više neplaćenog posla. To bi samo produbilo neravnotežu", rekla je za AFP.
I vlada koristi isti argument, uz napomenu da bi udvostručavanje broja regruta nadišlo realne potrebe i moglo da naškodi ekonomiji.
Bern procenjuje da bi se troškovi postojećeg milicijskog sistema praktično udvostručili. Danas svaki regrut mora da odsluži najmanje četiri meseca, a zatim se narednu deceniju više puta poziva na višenedeljne vežbe.
Roten odbija te navode, tvrdeći da bi se sa mnogo većim brojem ljudi vreme služenja moglo skratiti, čime bi se troškovi zapravo smanjili.
Takođe ističe da bi nacionalna građanska dužnost bila "investicija" koja jača otpornost zemlje u kriznim situacijama.
"Cena nepripremljenosti, upozorava, meriće se u životima".
"Oporezovati bogate"
Druga inicijativa o kojoj se glasa u nedelju, poznata kao "inicijativa za budućnost", izazvala je dodatne rasprave zbog predloga uvođenja klimatskog poreza na velika nasledstva.
I ona, prema anketama, ima još manje šanse da bude usvojena, 68 odsto ispitanih protivi se predlogu.
Tekst inicijative, koji je podnela omladina Socijalističke partije, predviđa porez od 50 odsto na nasledstva veća od 50 miliona švajcarskih franaka (oko 63 miliona dolara). Takvih domaćinstava ima oko 2.500.
Inicijatori procenjuju da bi porez doneo oko šest milijardi franaka godišnje, koje bi se ulile u ekološku transformaciju švajcarske privrede, kroz renoviranje zgrada, razvoj obnovljivih izvora energije i širenje javnog prevoza.
Na kampanjskim plakatima stoje poruke poput: "Oporezuj bogate, spasi klimu" i "Ultra-bogati nasleđuju milijarde, mi nasleđujemo krize".
Protivnici vode masivnu kontra-kampanju, upozoravajući da bi najbogatiji mogli da napuste zemlju kako bi izbegli porez, što bi oslabilo ekonomiju.
Takođe tvrde da bi ovakav porez mogao pogoditi i ljude koji nasleđuju porodične firme.
(EUpravo zato/Euractiv)
