Evropa bi trebalo da preuzme veći teret u finansiranju odbrane, poručila je nova američka administracija pod vođstvom predsednika Donalda Trampa.
Evropski lideri sada pokušavaju da pronađu formulu, vodeći računa o političkim posledicama mogućih smanjenih izdvajanja za zdravstvo i socijalnu politiku.
Pre nešto manje od mesec dana Donald Tramp se drugi put našao u Beloj kući i evropskim saveznicima je poručio da više nije spreman da plaća lavovski deo budžeta za njihovu odbranu.
Gotovo dve trećine vojnog budžeta NATO-a izdvajaju SAD, napominje agencija "S&P Global", procenivši i da će evropska potrošnja na odbranu, merena udelom u BDP-u, iznositi u ovoj godini 1,9 posto, u poređenju sa američkih 3,3 odsto.
Prošle godine su 23 od 32 članice dostigle dva posto, koliko NATO propisuje, i to nakon što su posegle dublje u džep.
Veći troškovi odbrane mogli bi, pak, da izazovu kolaps evropskih državnih budžeta, koji već sada teško podmiruju obaveze finansiranja socijalne države, "predmeta zavisti u brojnim državama širom sveta", kako navodi Rojters u analizi.
"Čekaju nas teški dani, komplikovaane odluke, pa i do sada neočekivane žrtve koje od nas zahteva bezbednost", rekao je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro prošlog vikenda na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
"Tramp je direktniji"
Neki strahuju da bi smanjivanje socijalne potrošnje radi kupovine oružja i popunjavanja redova oružanih snaga moglo da izazove žestoku politiku reakciju.
Nastale bi podele u društvu na kojima bi profitirale samo stranke krajnje desnice, upozorio je u Minhenu nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.
Čini se da su se evropski lideri konačno pomirili s američkim prebacivanjem težišta na Aziju, koje je već pre više od deset godina signalizirao tadašnji predsednik Barak Obama.
Tramp je jednostavno direktniji i Evropljani su zaključili da moraju da se "isprse".
"Zaštita građana je naš najvažniji zadatak", rekla je danska premijerka Mete Frederiksen, a "dva odsto nije ni približno dovoljno".
Gde Evropa može da nađe novac?
Evropski društveni ugovor nakon Drugog svetskog rata počiva na ideji visokih poreza koji finansiraju socijalnu i ekonomsku sigurnost, zdravstvenu zaštitu i penzije.
Mnogi građani već su zaključili da su njihove vlade prekršile taj dogovor pa okreću leđa etabliranim strankama i glasaju za one s "radikalnim" programima, tumači Rojters.
Politički i ekonomski ulozi bili su veliki i pre nego što su SAD naznačile promenu politike, a evropski zvaničnici su zaključili da moraju više da izdvajaju za odbranu, uz poruku da nameravaju da ustraju u podršci Ukrajini u ratu protiv ruskih jedinica.
U međuvremenu, ruska i američka delegacija se sastala u Rijadu kako bi diskutovale o okončanju rata u Ukrajini.
Pretnja rejtinzima
Ako se izdvajanja za odbranu povećaju na pet posto BDP-a, kao što traže američki zvaničnici, to bi za EU značilo dodatna izdvajanja od čak 875 milijardi dolara godišnje, izračunala je agencija "S&P Global".
Takvo povećanje zahtevalo bi od vlada uštedu na drugim budžetskim stavkama, a alternativa u vidu dodatnog zaduživanja verovatno bi značila snižene kreditne rejtinge.
Ako evropske zemlje izjednače izdvajanja s američkih 3,3 posto BDP-a, to bi za EU značilo dodatni trošak od gotovo 600 milijardi dolara godišnje, prema podacima evropske kancelarije za statistiku o BDP-u u 2023. godini.
Podizanje potrošnje na trenutni NATO-v prosek od 2,67 posto BDP-a značilo bi za EU u celini dodatni trošak od 242 milijarde dolara godišnje.
U 2025. evropska potrošnja, merena udelom u BDP-u, iznosiće 1,9 odsto BDP-a, u poređenju s američkih 3,3 posto BDP-a, navodi agencija.
Uloga evra
Neki smatraju da Evropa može da namakne novac ako to želi, podsećajući na dva biliona evra podsticaja za oporavak od posledica pandemije kovida.
Javni dug SAD, meren udelom u BDP-u, iznosi 120 posto, a budžetski manjak oko šest posto. Na nivou EU, dug iznosi oko 81,5 posto BDP-a, a deficit 2,9 posto, prema podacima Eurostata.
Bivši šef Evropske centralne banke, Mario Dragi, procenio je u komentaru za FT da su Sjedinjene Države od 2009. koristile deficit da u ekonomiju ubrizgaju čak 14 biliona evra, čak pet puta više od zemalja evrozone koje su osigurale 2,5 biliona evra.
Glavni ekonomista u banci LBBW i bivši glavni zvaničnik za rejtinge u S&P Globalu, Moric Kremer, upozorava ipak da evro, za razliku od dolara, nema status svetske rezervne valute, pa zato evropske zemlje ne mogu da priuštite tako veliki dug.
"Pitanje volje"
Viši saradnik u evropskom institutu Brugel, Zolt Darvas, smatra da je dodatno zaduživanje samo "pitanje političke volje".
"Mnoge zemlje EU mogle bi da priuštite veći javni dug", tvrdi Darvas, otklanjajući bojazan da bi tržišta uznemirilo dodatno zaduživanje država s dobrim stanjem u državnim finansijama, poput Nemačke ili Holandije.
(EUpravo zato/Index.hr)
