- Brisel traži od Kijeva da ubrza reforme, jer od njihovog sprovođenja zavise nove isplate iz paketa pomoći vrednog 20 milijardi evra.
- Evropska komisija navodi da su reforme u Vrhovnoj radi preduslov za 13,5 milijardi evra iz zajma za podršku i 6,45 milijardi evra iz programa Ukrajinski fond.
Brisel pojačava pritisak na Kijev da ubrza reforme koje su neophodne za dobijanje 20 milijardi evra finansijske pomoći, koja je zemlji preko potrebna tokom rata sa Rusijom.
"Od suštinskog je značaja da Ukrajina nastavi da sprovodi reforme i ispuni uslove u oblasti politika koji su zajednički dogovoreni sa Evropskom unijom. Njihovo pravovremeno sprovođenje je ključno kako bi Komisija mogla da izvrši odgovarajuće isplate u skladu sa planom", rekao je portparol Evropske komisije.
Komisija vodi intenzivne razgovore sa ukrajinskim vlastima kako bi precizno utvrdila razmere finansijskog manjka u zemlji. U proces je uključen i Međunarodni monetarni fond, koji ima zaseban program pomoći.
Ukrajinski predsednik, Vladimir Zelenski, prvobitno je ukazao na manjak od 27 milijardi dolara u budžetu Ministarstva odbrane, što je iznenadilo zvaničnike EU i otvorilo ozbiljna pitanja o tome kako je ta cifra izračunata.
Pored toga, zemlja se naredne godine suočava sa manjkom od 32,6 milijardi dolara.
Kao rešenje, Zelenski je predložio da se deo zajma EU za podršku u vrednosti od 90 milijardi evra, prvobitno predviđenog za 2027. godinu, isplati unapred, odnosno tokom 2026. godine.
Zajam je podeljen na dve jednake tranše od po 45 milijardi evra, što znači da bi svaka promena dinamike isplate ostavila manje novca za narednu godinu.
Zelenski je takođe izneo ideju o korišćenju zamrznute ruske imovine, što je od samog početka bio kontroverzan predlog.
Međutim, Brisel je naglasio da bi, pre nego što zatraži dodatna sredstva, Ukrajina trebalo da se usredsredi na sprovođenje reformi na koje se obavezala, a koje su trenutno blokirane u Vrhovnoj radi, ukrajinskom jednodomnom parlamentu.
Te reforme predstavljaju preduslov za pristup finansijskoj pomoći: 13,5 milijardi evra iz zajma za podršku i 6,45 milijardi evra iz programa Ukrajinski fond.
Zajednička isplata u iznosu od 2,9 milijardi evra odobrena je u četvrtak. Međutim, spor zakonodavni proces je odložio drugu isplatu, vrednu 3,9 milijardi evra.
Pismo evropskih komesara sadrži i spisak reformi koje čekaju na usvajanje, a za koje Brisel želi da budu odobrene i sprovedene u kratkom roku.
Neki zakoni, poput onih koji se odnose na stečaj malih i srednjih preduzeća, državnu upravu i pojednostavljenje PDV-a, već se razmatraju u Vrhovnoj radi. Drugi, kao što su propisi o državnoj pomoći, sprečavanje pranja novca i disciplinski sistem za tužioce, još nisu ni podneti parlamentu.
Zakonski predlog kojim bi trebalo da bude ukinuto oslobađanje od carine za međunarodne pošiljke bio je posebno sporan, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo među ukrajinskim poslanicima zbog popularnosti kineskih internet platformi Temu i AliExpress.
Predlog zakona je dva puta odbijen u Vrhovnoj radi, zbog čega je Brisel uputio kritike Kijevu. Prošle nedelje usvojen je u prvom čitanju, ali je potrebno još jedno čitanje.
Za oslobađanje preostalih 17 milijardi evra dostupnih za ovu godinu potrebno je sprovesti još reformi. Vrhovna rada je trenutno na parlamentarnoj pauzi do sredine oktobra, mada je njen predsednik rekao da je spreman da sazove vanrednu sednicu čim zakonodavstvo bude pripremljeno.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, pokrenula je pitanje reformi kada se početkom ove nedelje u Njujorku, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, sastala sa Zelenskim.
Ukrajinski predsednik zatražio je od Brisela veću fleksibilnost u pogledu rokova i istakao činjenicu da su na rad Vrhovne rade uticali vazdušni napadi.
(EUpravo zato/Euronews)
