Danska i Italija traže podršku za pismo u kojem kritikuju Evropski sud za ljudska prava zbog "preteranog" tumačenja zakona, posebno u pitanjima migracija.
Danska i Italija pozvale su druge zemlje da podrže pismo koje kritikuje Evropski sud za ljudska prava zbog toga što, kako tvrde, ide "predaleko" u tumačenju zakona - naročito kada je reč o migracijama.
Tumačenja Evropske konvencije o ljudskim pravima od strane ovog suda oblikuju pravni okvir u Evropi i zemljama članicama EU u pitanjima kao što su azil i pravo na privatnost.
U nacrtu pisma, u koji je Euractiv imao uvid, Kopenhagen i Rim upozoravaju da su neke nedavne odluke suda proširile značenje Konvencije izvan njenih izvornih namera i ograničile mogućnost država da "donose političke odluke u sopstvenim demokratijama".
Sud sa sedištem u Strazburu je međunarodno telo nadležno za sprovođenje Konvencije u svih 46 zemalja članica Saveta Evrope.
Italijanski izvori su za Euractiv potvrdili postojanje pisma, ali su naveli da Rim još razmatra da li će ga potpisati.
Cilj, kako kažu, jeste da se pokrene debata o načinu tumačenja Konvencije -- koja bi bolje odražavala "izazove savremene neregularne migracije".
Kako se navodi u pismu, "ono što je nekada bilo ispravno, možda više nije odgovor za sutra".
Pismo još uvek nije javno objavljeno, otvoreno je za nove potpisnike i očekuje se da bude objavljeno u narednim nedeljama.
Ovaj potez dolazi nakon višemesečnih poziva da se preispitaju ili ponovo protumače dugogodišnji međunarodni pravni okviri, posebno oni koji se tiču migracija.
Potencijalni potpisnici uključuju neformalnu grupu zemalja EU fokusiranih na migracije, koju Italija i Danska promovišu i predsedavaju njome godinu dana uoči samita lidera EU.
Među njima su Češka, Finska, Poljska i Holandija.
Sve 27 članica EU su članice Saveta Evrope i potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima. Međutim, sama EU još uvek nije pristupila Konvenciji - uprkos tome što je prema Lisabonskom ugovoru iz 2007. pravno obavezna da to učini.
Pristupanje bi značilo da bi institucije EU mogle biti odgovorne pred Evropskim sudom za ljudska prava, što je još uvek predmet pregovora.
(M.A./EUpravo zato/euractiv.com)
