Poslanici Evropskog parlamenta raspravljali su na plenarnoj sednici u Strazburu o stanju demokratije u Srbiji.
Rasprava na sednici, na temu "Talas nasilja i kontinuirana upotreba sile nad demonstrantima u Srbiji", održana je u popodnevnim časovima, uz učešće predstavnika Evropske komisije i Saveta EU.
Ta rasprava je uvrštena u dnevni red na inicijativu političke grupe Socijalisti i demokrate.
Njoj je prethodila panel diskusija "Srbija: Demokratija na raskršću", koju su organizovale tri političke grupe u Evropskom parlamentu - Socijalisti i demokrate, Zeleni i Obnovimo Evropu.
"Dvosmislen narativ o EU, praćen pogrdnim izjavama, nije ono što očekujemo od zemlje kandidata. Umesto toga, Srbija bi trebalo da se fokusira na reforme EU, posebno na slobodu medija i izborne zakone. Demokratska Srbija ima mesto u EU i ja ću učiniti sve što mogu da se to desi", poručila je komesarka za proširenje Marta Kos, nakon sednice.
Komesarka za proširenje poručila je da Komisija mesecima pomno prati situaciju u Srbiji "sa sve većom zabrinutošću" i da je posle deset meseci protesta, srpsko društvo je ostalo duboko podeljeno, ispunjeno osećajem mržnje i frustracije, što se reflektuje na ulicama srpskih gradova.
"Očekujemo da postupanje policije bude proporcionalno i u skladu sa osnovnim pravima, i da se ovi slučajevi istraže kao prioritet. Takođe osuđujemo sve akte mržnje, vandalizma i nasilja i nastavljamo da pozivamo sve strane da smire tenzije. Poštovanje osnovnih prava i vrednosti, uključujući slobodu mirnog okupljanja, slobodu medija i akademsku slobodu, ključni su elementi puta Srbije ka EU i na njih svi moraju da se obavežu. To takođe podrazumeva izbegavanje bilo kakvog nasilja prema predstavnicima vlasti, kao i prema prostorijama političkih stranaka, kao sredstva političkog protesta", poručila je komesarka za proširenje.
Komisija je, podsetila je, dosledno naglašavala značaj poštovanja i proaktivne odbrane nezavisnosti pravosudnih institucija i osuđujemo nasilje ili pretnje predstavnicima pravosuđa, uključujući tužilaštvo.
"Sloboda medija jedna je od osnova demokratskog društva i fundamentalno pravo u EU, stoga i ključan element i preduslov procesa pristupanja Srbije EU. U tom kontekstu, politički i ekonomski uticaji na medije u Srbiji ostaju ozbiljna zabrinutost i moraju se rešavati. Očekujemo da Srbija stvori uslove koji omogućavaju slobodu medija i obezbedi da se sloboda izražavanja može ostvarivati bez prepreka", rekla je ona i pozvala na smirivanje tenzija i omogućavanje većeg prostora novinarima da slobodno izražavaju svoje stavove.
"Napadi kojima su novinari izloženi u kontekstu protesta moraju prestati, uključujući i prijavljene slučajeve u koje je bila uključena policija, kao i verbalne napade od strane visokih zvaničnika. Ključno je da novinari mogu da rade svoj posao bez ikakvih pretnji nasiljem, uznemiravanjem i zastrašivanjem, kako bi građani imali pristup svim informacijama. Komisija takođe naglašava da širenje dezinformacija i neprijateljske političke retorike, uključujući i protiv EU i njenih građana, nije u skladu sa vrednostima i standardima EU", rekla je Kos.
"Srbija je kandidat za članstvo u EU, ne odustajemo od podrške"
Govoreći o članstvu u EU, Kos je podsetila da je Srbija zemlja kandidat i da EU želi "istinski demokratsku Srbiju u EU".
"Kao komesarka za proširenje, iskreno sam posvećena tome. Nastavićemo konstruktivno angažovanje i učinićemo sve što je moguće da pomognemo Srbiji da napreduje na svom putu ka pristupanju EU. Ali da bi se to dogodilo, potrebni su konkretni koraci u oblasti demokratskih principa i reformi. Učešće predsednika Vučića na vojnim paradama u Moskvi i Pekingu, uz kritičke izjave prema EU i uvaženim poslanicima (misli se na delegaciju Zelenih), nije ono što se očekuje od zemlje kandidata. Iskrenost opredeljenja Srbije za evropski put i njena politička volja da kredibilno sprovodi potrebne reforme moraju biti ojačane kroz komunikaciju i konkretna dela", poručila je.
Takođeje naglasila da Srbija mora da "pojača napore i prevaziđe sadašnju stagnaciju u sprovođenju ključnih reformi".
"Komisija očekuje da Srbija obezbedi uslove koji omogućavaju rad civilnog društva. Nezavisni glasovi moraju da se čuju i zaštite. Zastrašivanje i pritisci na civilno društvo nisu način na koji funkcioniše Unija i ne smeju se tolerisati. Svi ovi reformski koraci ključni su za napredak Srbije na evropskom putu, i oni su neophodni da bi se izašlo iz sadašnje političke pat pozicije i podela u srpskom društvu. Istorija je pokazala da demokratske promene mogu doći samo iz same zemlje, kroz unutrašnje demokratske procese. I to je ono što Komisija poštuje i čime se rukovodi. Podržavamo preporuke ODIHR-a o izbornom zakonodavstvu: posebno reviziju biračkih spiskova. To bi poboljšalo političku klimu i moglo bi poslužiti kao primer da je napredak moguć ukoliko postoji volja i konstruktivan pristup svih aktera", dodala je.
Ponovila je da je od suštinske je važnosti da Srbija stvori uslove za obnovljeni dijalog među akterima širom političkog spektra i celog društva.
"Po našem mišljenju, to bi trebalo da se zasniva na novom društvenom konsenzusu o ključnim reformama. Nadamo se da ćemo videti korake ka dijalogu u vezi sa izborom novog saveta REM i uspešno okončanje tog postupka u narednim nedeljama. To je jedna od obaveza za otvaranje Klastera 3. Pristupanje EU je projekat celog društva, a u isto vreme i zajednička odgovornost svih političkih stranaka i drugih aktera", poručila je u EP i dodala da EU nastavlja saradnju sa vlasti, ali i ostalim političkim i civilnim akterima "ohrabrujući ih da pronađu izlaz iz sadašnje političke blokade i uspostave istinski inkluzivan proces, na dobrobit svih građana, celog srpskog društva, kao i na dobrobit puta Srbije ka EU i njenog budućeg članstva".
U razgovoru učestvovali i drugi poslanici
U razgovoru su učestvovali evroposlanici iz te tri grupe: Katlin van Brent (Socijalisti i demokrate), Vladimir Prebilič (Zeleni) i Helmut Brandšteter (Obnovimo Evropu), i predstavnici njihovih sestrinskih partija iz Srbije - Stranke slobode i pravde, Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana.
Evropski parlament je prethodno objavio dokument namenjen evroposlanicima i osoblju, kako bi se upoznali sa dešavanjima u Srbiji u poslednjih 10 meseci.
Evropski parlament je 8. februara 2024. usvojio Rezoluciju o situaciji u Srbiji posle izbora iz decembra 2023. godine, kojom je zatražio istragu prijavljenih neregularnosti.
U rezoluciji usvojenoj 7. maja ove godine, o izveštajima Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, Evropski parlament je podržao evropske integracije Srbije, ali je pozvao njene vlasti da ubrzaju reforme u oblasti slobode medija, nezavisnosti pravosuđa i osnovnih prava, u skladu sa standardima EU.
(EUpravo zato.rs)
