Tri i po decenije nakon ujedinjenja Nemačke mnogima se čini da su razlike između Istoka i Zapada sve dublje, a društvo podeljeno kao nikad pre. U prilog tome idu poslednji podaci anketa koje su pokazala nezadovoljstvo radom vlade Fridriha Merca, rasprave o oceni propalog izbora sudija Saveznog ustavnog suda ili o isporukama oružja Izraelu.
Međutim, u praksi, situacija je drugačija, pokazuju istraživanja.
Među Nemcima i dalje postoji širok konsenzus po pitanju osnovnih predstava o društvu, kao i o njegovim temeljnim vrednostima. U gotovo svim ispitivanjima javnog mnjenja vlada najdublja sloga oko želje da se živi u pravednom društvu. Čak 95 odsto ispitanika želi da živi u društvu u kojem žene i muškarci imaju jednaka prava, 91 odsto želi iste šanse za sve ljude, 89 odsto njih je za socijalnu solidarnost, prenosi DW.
Nemci su u velikoj meri složni i oko radne etike: 89 odsto slaže se s tvrdnjom da su marljivost i trud najvažniji faktori uspeha za dobar život. Upravo zbog toga traže i neke promene: 80 odsto ispitanika u aktuelnom istraživanju Dojčlandtrend zalaže se za oslobađanje od poreza na dodatke za prekovremeni rad, a isto toliki procenat traži strože sankcije za one koji dobijaju socijalnu pomoć, a ne ispunjavaju svoje obaveze.
Nemci znaju šta (ne) žele
Za snažniju socijalnu državu zalažu se i stanovnici na istoku i oni na zapadu zemlje: prema poslednjem tzv. Izveštaju o stanju ujedinjenja, 74 odsto ispitanika navelo je da bi odgovornost za osiguranje od životnih rizika kao što su nezaposlenost ili bolest pre svega trebalo da preuzme država.
Kod mnogih spornih pitanja kao što su npr. migranti ili rodno osetljiv jezik, mnogi Nemci složni su u svom protivljenju. Opet, po istraživanju Dojčlandtrend, 68 odsto ispitanika smatra da bi "Nemačka ubuduće trebalo da prima manje migranata", a u nešto ranijem ispitivanju njih 77 procenata izjasnilo se "za promene u politici azila i politici prema izbeglicama".
Kada je reč o jednom drugom društvenom pitanju koja se smatra spornim, zanimljivo je otkriće Instituta za primenjene društvene nauke iz 2024. prema kojem većina žena (82 odsto) i većina muškaraca (77 odsto) odbija da koristi rodno osetljiv jezik.
Istovremeno, statističari su utvrdili da je 84 odsto Nemaca složno da je problem klimatskih promena prilično ozbiljan.
Sociolozi Štefen Mau, Tomas Luks i Linus Vesthojzer u svom istraživanju ovako sumiraju stanje u nemačkom društvu: "Sukobi postoje, iako polarizacije jedva da ima, ali postoje politizovane i radikalizovane margine društva".
Ipak, ti autori priznaju da kod konkretnih problema postoji nešto nalik polarizaciji. Na primer kod pitanja ograničenja brzine na auto-putevima trenutno je 53 odsto Nemaca "za", a 41 odsto "protiv".
Naravno, temelj Nemačke ostaje srednji sloj društva, a on je redovno sklon da pronalazi "srednji put". Po istraživanju Dojčlandtrend, 82 odsto upitanih smatra da je dobro ako i političari i stranke sklapaju kompromise.
Pa zašto onda, kako to otkriva istraživanje Evangelističke crkve, čak 82 odsto Nemaca svoje društvo doživljava kao podeljeno?
Sociolozi ukazuju da je tu pre svega reč o grupama sa margina društva. Njih je zapravo, ali su glasne. Tu je reč npr. o samozvanim spasiocima životne sredine ili o onima s ekstremnim stavovima u politici. A tu su onda i mediji koji će o svemu tome da javljaju mnogo više nego što ta društvena margina zaslužuje.
Berlinski politikolog Torsten Fas smatra da je to pre svega posledica promene u načinu izveštavanja o događajima. Tradicionalni, masovni mediji sve više gube trku s društvenim mrežama, a menja se i stranački pejzaž. U svojoj studiji "Polarizacija uprkos stabilnosti" Fas zaključuje da su stranke, a time i političke elite, danas naglasak stavile na razlike, a i koriste ih drugačije nego pre desetak godina."
Sociolog iz Bremena Nils C. Kukmar takođe ističe da se polarizacija ne dešava toliko u društvu, koliko u komunikaciji. Jer, sve se svodi na poruku od dvestotinak znakova gde nema mesta za detalje.
"Ona u političkom diskursu radikalno smanjuje inače nepreglednu složenost mišljenja i interesa, i time gotovo svakome omogućava stav o svemu", kaže Kukmar.
Poruka ujedno mora da bude i brza, a to stranke tera da se usmere samo na određene teme. Medijsko izveštavanje postaje što je moguće jednostavnije, a konflikt se prikazuje samo kao nekakva fudbalska utakmica ili sukob dva tabora.
Ipak, Kukmar ističe da nikad i ništa nije tako jednostavno. Ono što i politika i mediji nameću jeste u stvari nepostojeći sukob dveju strana. U tom modelu se onda "njegov uzrok pripisuje navodnoj podeli društva", smatra Kukmar.
Uprkos toj tendenciji komunikativnog zaoštravanja i ograničenih mogućnosti dijaloga, stvarnost je drugačija: Nemci su u svojim osnovnim stavovima i dalje uglavnom složni, a od stvarne podele društva još su daleko.
(EUpravo zato.rs)
