Pregovaračko poglavlje 4 deo je Klastera 2 – Unutrašnje tržište. Još uvek nije otvoreno, a za ovo poglavlje nema merila za otvaranje.

Pravne tekovine EU u ovoj oblasti zasnovane su na odredbama Ugovora o funkcionisanju EU, posebno na odredbama čl. od 63. do 66. U oblasti slobodnog kretanja kapitala, države članice imaju obavezu da, uz neke izuzetke, uklone sva ograničenja kretanja kapitala i unutar EU i između zemalja članica i ostalih zemalja.

Definicija različitih tipova kretanja kapitala oslanja se na Prilog 1 Direktive 88/361/EEZ. U ovoj nomenklaturi kretanja kapitala klasifikovana su prema ekonomskoj prirodi aktive i pasive na koje se odnose i obuhvataju: direktna ulaganja; ulaganja u nekretnine (kupovina zgrada i zemljišta i izgradnja zgrada od strane privatnih lica za stvaranje dobiti ili lično korišćenje; ova kategorija takođe obuhvata pravo na plodouživanje, olakšice i pravo na gradnju); transakcije hartijama od vrednosti kojima se uobičajeno trguje na tržištu kapitala; transakcije udelima društava za zajednička ulaganja; transakcije hartijama od vrednosti kojima se uobičajeno trguje na tržištu novca; transakcije po tekućim i depozitnim računima kod finansijskih institucija; kredite koji se odnose na komercijalne transakcije ili na pružanje usluga u kojima učestvuje rezident; finansijske zajmove i kredite; jamstva, ostale garancije i pravo zaloge; transfere za izvršenje ugovora o osiguranju; kretanje ličnog kapitala (npr. zajmovi, pokloni, nasledstvo); fizički uvoz i izvoz finansijske imovine (npr. hartije od vrednosti, sredstva plaćanja bilo koje vrste); ostala kretanja kapitala (npr. autorske naknade, odštete u slučajevima kada se mogu smatrati kapitalom).

Usluge plaćanja na unutrašnjem tržištu

Pravnim tekovinama EU uređena su i pitanja u vezi sa uslugama plaćanja na unutrašnjem tržištu, a na taj način uspostavljena je osnova za stvaranje jednog šireg evropskog tržišta za plaćanje. Tekuća plaćanja se odnose na tekuće poslove odnosno poslove zaključene između rezidenata i nerezidenata koji u osnovi nemaju za cilj prenos kapitala.

Definisana su pravila povezana sa svim uslugama nacionalnih i prekograničnih plaćanja u EU. Cilj je da prekogranična plaćanja postanu laka, efikasna i sigurna kao „nacionalna“ unutar zemalja članica, dok se istovremeno poboljšavaju prava korisnika na korišćenje usluga plaćanja. Takođe, nastoji se da se poboljša konkurencija, otvaranjem tržišta plaćanja ka novim učesnicima, tako da se podstiče povećanje efikasnosti i smanjenje troškova, i uspostavlja neophodna platforma za jedinstvenu zonu za plaćanje u evrima. Osim toga, propisima Evropske unije o prekograničnom plaćanju u EU otklanjaju se razlike u naplatama za prekogranična i nacionalna plaćanja u evrima do određenog iznosa. To se primenjuje na sva elektronska plaćanja (prenose kredita, direktnih dugovnih salda, plaćanja posredstvom debitnih i kreditnih kartica i podizanja gotovine na bankomatima). Primenom ovih pravila, postiže se da potrošača, koji obavlja prekogranično elektronsko plaćanje u evrima, ta operacija košta isto kao kada obavlja odgovarajuće plaćanje u evrima u svojoj zemlji članici. Istovremeno, pravnim aktima EU uređena su i pitanja o osnivanju, obavljanju delatnosti i nadzoru poslovanja institucija za elektronski novac.

U oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, zahteva se od banaka i drugih ekonomskih operatera da identifikuju klijente i prijave određene transakcije, naročito kada se radi o predmetima visoke vrednosti ili velikim gotovinskim transakcijama. Ključni zahtev za borbu protiv finansijskog kriminala jeste delotvoran administrativni kapacitet i kapacitet za primenu propisa, uključujući i saradnju između organa koji obavljaju nadzor, organa koji sprovode zakone i tužilaštva.

Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za slobodno kretanje kapitala

Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva finansija; Narodne banka Srbije; Ministarstva unutrašnjih poslova; Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija; Ministarstva privrede; Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstva pravde; Ministarstva za evropske integracije; Komisije za hartije od vrednosti; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Republičke direkcije za imovinu; Agencije za restituciju.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Da bi pristupila Evropskoj uniji, neophodno je da država ostvari potpunu liberalizaciju kapitalnih kretanja. Ova liberalizacija omogućava, na primer, otvaranje računa u inostranstvu, odobravanje kredita nerezidentima, unošenje i iznošenje gotovog novca bez ograničenja. Istovremeno, neophodno je obezbediti državljanima zemalja članica Evropske unije isti tretman kao i domaćim državljanima u pogledu sticanja prava svojine na nepokretnostima.

Članstvo u EU imaće efekte za sve učesnike finansijskih tržišta, kao i za građane, preduzetnike, investitore, odnosno korisnike finansijskih usluga. U skladu sa ukidanjem ograničenja kretanja kapitala, građani države članice i preduzetnici imaju veće mogućnosti izbora finansijskih institucija sa kojima žele da posluju, na primer u pogledu obavljanja platnog prometa. U oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, kroz usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije, uspostavlja se efektivan sistem koji podrazumeva uključenost i saradnju većeg broja institucija sa ciljem borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

(EUpravo zato/Ministarstvo za EU integracije)