Poglavlje 3 – Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga: Na šta se odnosi ovo pitanje?

Pregovaračko poglavlje 3, koje se odnosi na pravo poslovnog nastanjivanja i slobodu pružanja usluga, deo je Klastera 2 – Unutrašnje tržište u okviru pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom. Za ovo poglavlje su već definisana merila za otvaranje, a u toku je izrada akcionih planova, što predstavlja važan korak ka usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

Direktiva o uslugama (Direktiva 2006/123/EC)

Ključni pravni okvir za ovu oblast predstavlja Direktiva 2006/123/EC o uslugama na unutrašnjem tržištu. Ona se u velikoj meri oslanja na praksu Evropskog suda pravde i ima za cilj da ukloni pravne i administrativne barijere koje ometaju razvoj uslužnog sektora u EU.

Ova direktiva predstavlja horizontalni pravni instrument koji pokriva širok spektar usluga – od turizma i obrazovanja, do građevinarstva i trgovine. Njeno sprovođenje podrazumeva izmene velikog broja domaćih zakona, kako bi se obezbedilo ujednačeno tržište usluga unutar EU.

Regulisane profesije i priznavanje profesionalnih kvalifikacija

Jedan važan segment Poglavlja 3 odnosi se na regulisane profesije. Reč je o zanimanjima koja zahtevaju formalno priznavanje kvalifikacija između država članica. Cilj je da se obezbedi uzajamno priznavanje diploma i stručnih zvanja kako bi građani mogli nesmetano da obavljaju svoj posao širom EU.

U tom smislu, Direktiva 2005/36/EC o priznavanju profesionalnih kvalifikacija propisuje uslove pod kojima kvalifikacije stiču automatsko priznavanje u svim državama članicama. Za određene profesije, kao što su lekari, stomatolozi, farmaceuti, veterinari, arhitekte, medicinske sestre opšte nege i babice, postoji obavezan minimalni program obuke koji garantuje automatsko priznavanje kvalifikacija.

Za sve ostale regulisane profesije, priznanje se vrši kroz opšti sistem, pri čemu se upoređuju stepen stručne osposobljenosti i nacionalni standardi.

Poštanske usluge: liberalizacija i regulacija

Jedan od podsektora koji se uređuje u okviru ovog poglavlja su poštanske usluge. Cilj pravne tekovine EU u ovoj oblasti je da omogući univerzalnu poštansku uslugu, uz istovremeno uspostavljanje konkurencije i kvalitetne poštanske usluge za krajnje korisnike.

Zemlje članice EU obavezne su da uspostave nezavisni regulatorni organ koji će nadgledati tržište, a omogućavanje pristupa tržištu za više pružalaca usluga smatra se ključnim za poboljšanje kvaliteta i dostupnosti poštanskih usluga.

Liberalizacija poštanskog tržišta ima za cilj da smanji troškove, poboljša kvalitet i obezbedi bolju dostupnost usluga, a istovremeno da ne ugrozi pružanje osnovnih – univerzalnih – poštanskih usluga.

Kakve koristi Srbija ima od usklađivanja?

Pristupanjem EU, Srbija dobija pristup slobodnom tržištu usluga. To znači da domaći preduzetnici, kompanije i profesionalci mogu da pružaju usluge u svim državama članicama, bez potrebe da se tamo formalno osnivaju.

Takođe, profesionalne kvalifikacije koje su stečene u Srbiji mogu biti priznate automatski ili kroz opšti sistem priznavanja, što značajno olakšava rad stručnjaka u inostranstvu.

Države članice EU imaju pravo da zahtevaju prijavu pružanja usluga i dokumentaciju (dokaz o državljanstvu, kvalifikacijama, prebivalištu), naročito u oblastima koje se tiču javnog zdravlja i bezbednosti. Takođe, mogu zahtevati dokaz o osiguranju od profesionalne odgovornosti.

Pravo poslovnog nastanjivanja omogućava firmama iz Srbije da otvore stalno poslovno prisustvo u EU – da započnu i obavljaju delatnosti u skladu s pravilima države domaćina. Ovo posebno važi za regulisane profesije, koje zahtevaju priznavanje kvalifikacija pre osnivanja firme.

(EUpravo zato/MEI)