Pregovaračko poglavlje 28 deo je Klastera 2 - Unutrašnje tržište. Još uvek nije otvoreno, a za ovo poglavlje nema merila za otvaranje.
Pravne tekovine EU u oblasti zaštite potrošača regulišu bezbednost potrošačke robe i zaštitu ekonomskih interesa potrošača u brojnim pojedinačnim sektorima.
One podrazumevaju opšti okvir finansiranja i pravila koja regulišu zaštitu potrošača na nivou Evropske unije i nivou država članica, uključujući mere zabrane i pristup pravdi, uz mere za poboljšanje saradnje između vlasti država članica. Oblast zaštite potrošača reguliše set od nekoliko važnih direktiva kao što su: Direktiva o ugovorima zaključenim van poslovnih prostorija, Direktiva o nepravičnim ugovornim odredbama, Direktiva o ugovorima zaključenim na daljinu, Direktiva o tajmšeringu, Direktiva o nepoštenom poslovanju, Direktiva o označavanju cena i Direktiva o sudskim zabranama.
Integrisani ekonomski prostor
Harmonizacija pravila o zaštiti potrošača ima za cilj da odstrani prepreke na tržištu i da omogući integrisani ekonomski prostor, tako da usluge i robe mogu da cirkulišu sa istim standardima bezbednosti i kvaliteta i da potrošači uživaju visok nivo zaštite svojih prava.
Dati okvir se takođe odnosi na aspekte u vezi sa opštom bezbednošću potrošačkih proizvoda, kao što su opasne imitacije, odgovornost za proizvode sa nedostacima i EU sistem brzog uzbunjivanja i razmene informacija između država članica EU i Evropske komisije o merama i preduzetim radnjama u pogledu proizvoda koji predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje i bezbednost potrošača (RAPEX -).
Prodaja, garancije, cene...
Pored toga, regulisana su i pitanja kao što su: prodaja potrošačke robe i garancije u vezi sa tim, nepovoljni uslovi ugovora, navođenje cena, prodaja od vrata do vrata, prodaja na daljinu, marketing finansijskih usluga na daljinu, potrošački krediti, lažno i uporedno oglašavanje, nepoštena trgovina, tajmšer zakup, paket putovanja i prava putnika koji lete.
Javno zdravlje
Pravne tekovine EU u oblasti javnog zdravlja obuhvataju mere u vezi sa opštim okvirom finansiranja i mere za regulisanje ove oblasti.
Takođe, regulišu se pitanja vezana za kontrolu duvana, prenosive bolesti, krv, tkiva i ćelije, mentalno zdravlje, prevenciju zloupotrebe droga, zdravstvenu neravnopravnost, ishranu, smanjenje štetnog dejstva alkohola, skrining raka, zdravu okolinu, kao i za sprečavanje povreda, promovisanje bezbednosti i Evropsku akciju u oblasti retkih bolesti.
U okviru Evropske komisije, za oblast zaštite potrošača zadužen je Generalni direktorat za pravdu i potrošače (DG JUST), a za zaštitu zdravlja Generalni direktorat za bezbednost hrane i zdravlja (DG SANTE).
Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za zaštitu potrošača i zaštitu zdravlja
Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija; Ministarstva zdravlja; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstva zaštite životne sredine; Ministarstva finansija; Ministarstva privrede; Ministarstva odbrane; Ministarstva pravde; Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstva za evropske integracije; Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije; Agencije za energetiku Republike Srbije; Instituta za standardizaciju Srbije; Narodne banke Srbije; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Koja je korist i rezultat za Srbiju?
Države članice treba da u svoje nacionalno zakonodavstvo transponuju date pravne tekovine EU. Kroz zajedničku politiku zaštite potrošača, a preko regulisanja i nadzora na području zaštite potrošača, u Republici Srbiji će biti omogućen veći stepen bezbednosti proizvoda, a time i bolja zaštita potrošača, kao i opšte poboljšanje kvaliteta života.
Tako se smanjuju izdaci u zdravstvu, odnosno troškovi lečenja povreda i bolesti uzrokovanih korišćenjem nebezbednih proizvoda. Razvoj sistema vansudskog rešavanja sporova na ovom području rasterećuje sudove, a rad udruženja za zaštitu potrošača doprinosi jačanju uticaja potrošača.
Uključivanjem u sistem RAPEX, za brzu razmenu upozorenja i informacija o opasnim i nebezbednim proizvodima, podiže se opšti nivo bezbednosti proizvoda, između ostalog sprečavanjem prodaje i povlačenjem sa tržišta proizvoda koji predstavljaju rizik za zdravlje i bezbednost potrošača.Primena i sprovođenje politika zaštite potrošača i zdravlja zahteva adekvatne administrativne kapacitete i infrastrukturu na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Republika Srbija će morati da obrazuje nezavisne administrativne strukture sa izvršnim ovlašćenjima, čime će se omogućiti delotvoran nadzor nad tržištem i sprovođenje propisa.
Potrebno je obezbediti i odgovarajuće mehanizme vansudskog rešavanja sporova, informisanje i obrazovanje potrošača, dati odgovarajuću ulogu organizacijama za zaštitu potrošača i dr.Zajednička politika zaštite zdravlja ostvaruje se kroz promociju zdravlja i nadzor nad ostvarivanjem ciljeva zdravstvene politike. Primera radi, primenom visokih standarda EU, Srbija će moći da garantuje obavljanje transplantacijskih usluga u skladu sa najsavremenijim tehnološkim i medicinskim dostignućima. U pogledu javnog zdravlja, potreban je adekvatan administrativni kapacitet, sa ciljem pravilne primene i kontrole sprovođenja zdravstvenog zakonodavstva EU, posebno u oblasti krvi, tkiva i ćelija.
(EUpravo zato/Ministarstvo za EU integracije)
