Poreske vlasti u Briselu kernule su sa izdavanjem kazni i zahtevaju retroaktivno plaćanje gradskog poreza od stotina privatnih lica, prenose listovi "L’Echo" i "Le Soir", navodeći da se na pojedinim računima nalaze iznosi i po nekoliko hiljada evra. Ova opsežna regulacija usledila je nakon pravnog spora između kompanije Airbnb i Regije Brisel, koji je okončan pred Sudom pravde Evropske unije (ECJ) 2022. godine.
Procenjuje se da bi samo za poresku godinu 2022. moglo biti naplaćeno između 1,5 i 2 miliona evra.
Te 2022. godine, Sud EU je presudio da uredba iz decembra 2016. godine o porezu na turistički smeštaj u Briselu nije u suprotnosti sa zakonima EU.
Jedan deo te uredbe obavezuje posrednike, uključujući Airbnb, da poreznim organima dostave podatke o domaćinima, jedinicama za turistički smeštaj i broju noćenja. Airbnb je na kraju ispoštovao ovu obavezu, dostavljajući regionalnoj administraciji potrebne podatke za sprovođenje propisa u prestonici.
Uredba iz 2016. predviđa kaznu od 1.000 evra za domaćine koji nisu registrovali svoj turistički smeštaj. Pored toga, postoji retroaktivni "gradski porez" od 3 evra po noći za smeštaj u privatnim stanovima.
Ono što se trenutno dešava u Briselu deo je mnogo šire borbe evropskih gradova protiv posledica koje masovno kratkoročno izdavanje smeštaja ima na lokalne zajednice, tržište nekretnina i poresku pravdu.
Glavni razlog zašto se vlasti upuštaju u "obračun" sa platformom Airbnb je izbegavanje poreza. Mnogi domaćini godinama izdaju nekretnine preko Airbnb-a bez prijave prihoda ili bez plaćanja lokalnih taksi i poreza. Vlasti sada pokušavaju to da isprave, često i retroaktivno.
Osim toga, tu je i tzv. degradacija stambenog fonda. Stanovi se pretvaraju u turističke smeštaje, čime se smanjuje broj dostupnih stanova za lokalno stanovništvo, posebno u centrima gradova. To dovodi do rasta kirija i gubitka "živih" komšiluka. Takođe, dolazi i do narušavanja kvaliteta života. Turisti koji se smenjuju iz dana u dan unose nesigurnost i buku u stambene zgrade, što remeti svakodnevni život stanovnika.
Sične borbe širom Evrope i sveta
Brisel trenutno koristi pravnu pobedu nad ovom platformom da povrati kontrolu nad svojim tržištem smeštaja, uvede red u sferu kratkoročnog izdavanja i obezbedi prihod koji je godinama propuštao. Taj potez je samo deo šireg trenda koji prate i gradovi širom sveta, pokušavajući da obuzdaju štetne efekte Airbnb modela na svoje zajednice.
Slične prakse postoje i u Barseloni, koja je uvela stroge kvote, zabrane izdavanja celih stanova i zatvorila hiljade ilegalnih oglasa.
U Parizu tuže domaćine i Airbnb zbog kršenja pravila o maksimalnom broju dana izdavanja (120 dana godišnje), Amsterdam je zabranio kratkoročno izdavanje u centralnim zonama, a Njujork je nedavno drastično ograničio legalne oglase i zahteva detaljnu registraciju svih domaćina.
(EUpravo zato.rs)
