Kraj izuzetno kratkog mandata francuskog premijera Mišela Barnijea izgleda da je neizbežan, a njegova vlada žuri ka izglasavanju nepoverenja za koje se očekuje da će se dogoditi kasnije ove nedelje.
Dani napetosti kulminirali su glasanjem sa visokim ulozima u parlamentu koje bi moglo da izazove finansijsku krizu za drugu po veličini ekonomiju evrozone, i izazove strah širom bloka.
Francuski premijer se bori da umiri nervozna tržišta i usvoji budžet koji će popuniti crnu rupu u francuskim finansijama, ali ti napori bi sada mogli biti uzaludni.
Tako se Francuska našla u kritičnom trenutku zbog nesigurnosti državnog budžeta i budućnosti vlade, kazao je ministar financija Antoan Armand.
Očekivanja da će Barnijeova vlada pasti pogodila su tržišta deonica i obveznica u Francuskoj.
"Zemlja je na prekretnici", rekao je Armand za televizijski kanal France 2 TV, dodajući da političari imaju odgovornost "da ne gurnu zemlju u neizvesnost" glasanjem o poverenju.
Barnije je najavio da će se večeras oko 20 sati obratiti u centralnim informativnim emisijama na televiziji, a očekuje se da mu u sredu ili u četvrtak preti glasanje o poverenju.
Budžet predviđa veće poreze i rezanje troškova
Ako se nešto ne promeni u zadnji čas, a izgledi su takvi da samo čudo može da ga spasi, njegova lomljiva koalicija postaće prva francuska vlada koja je pala nakon glasanja o poverenju od 1962.
Pad vlade bi ostavio rupu u srcu Evrope, s obzirom na činjenicu da se i Nemačka takođe priprema za izbore, nedeljama pre nego što se izabrani američki predsednik Donald Tramp vraća u Belu kuću.
Barnijeov budžet, koji naglim povećanjima poreza i rezanjem troškova ima za cilj da obuzda sve veći deficit, naišao je na protivljenje političara krajnje levice i desnice koje zajedno imaju dovoljno glasova da sruše Barnijea a čelnica Nacionalnog okupljanja (RN) Marin Le Pen jučer je potvrdila da će podržati predlog levičarske koalicije za glasanje o poverenju vladi kao i sopstveni predlog.
Makron bi mogao da zatraži od Barniea da ostane na čelu tehničke vlade
"Francuzima je dosta", kazala je Le Penova.
Barnijeova manjinska vlada je za svoj opstanak zavisila od podrške RN-a, a grupe ljudi okupljene oko njega i Le Penova se međusobno optužuju i kažu su da su učinili sve što je u njihovoj moći da postignu sporazum, kao i da su bili otvoreni za dijalog.
Bez dovoljno glasova u parlamentu, Barnije će morati da podnese ostavku, ali Makron bi od njega mogao da zatraži da ostane predsednik tehničke vlade dok ne nađe novog premijera, do čega bi moglo doći tek iduće godine.
U svakom slučaju, ne može biti novih prevremenih izbora pre jul.
Što se tiče budžeta, ako ga parlament ne usvoji do 20. decembra, tehnička vlada bi mogla da predloži poseban vanredni zakon kojim će se nastaviti sa budžetskom politikom kakva je bila ove godine.
To bi značilo da će propasti mere štednje koje je planirao Barnije.
(M.A./EUpravo zato/politico.eu/index.hr)
