Marin Le Pen bi mogla da izazove krizu u evrozoni u grčkom stilu dok vaga da li da zbog budžeta uruši novu francusku vladu.
Dok se Evropska unija suočava sa političkim i ekonomskim previranjima sa najnovijim nacionalnim izborima u bloku koji su prorusko okrenutoj desnici dali najveći udeo glasova, Nemačka pogođena ekonomskom krizom, i evropski lideri koji imaju glavobolju oko toga kako da se izbore sa još jednom vladavinom Donalda Trampa - Francuska bi mogla da sve ovo zaseni.
Političarka krajnje desnice Marin Le Pen i njena stranka Nacionalni skup vagaju da li da glasaju protiv budžeta premijera Mišela Barnijea, što ne samo da bi destabilizovalo njegovu krhku koalicionu vladu koja je na snazi manje od tri meseca, već i uplašilo finansijska tržišta i udarne talase širom Evrope.
„Ako budžet ostane ovakav kakav jeste, glasaćemo protiv njega", rekla je Le Penova posle sastanka sa Barnijeom koji je juče trajao više od sat vremena.
„Ako vlada padne, predsednik Republike će morati da izabere novog premijera", dodala je ona.
Barnijeova centrističko-konzervativna manjinska vlada, formirana nakon što je predsednik Emanuel Makron raspisao izbore u junu koji su podelili parlament na tri levičarska, centristička i krajnje desničarska bloka, dala je prioritet rešavanju katastrofalnih javnih finansija u zemlji.
Godine prilično šrikogrude potrošnje donele su Francuskoj deficit, više od 6 odsto celokupne privrede, što je duplo više nego što je dozvoljeno pravilima EU.
Le Penova je uvek je govorila da bi glasala za smanjenje budžeta ukoliko on nije skrojen po njenoj meri.
S obzirom da se debate o tome u parlamentu privode kraju, zajedno imaju dovoljno snaga da sruše Barnijeovu vladu i gurnu zemlju u novu fazu političkog haosa.
"Pozicija Marin le Pen je neodgovorna", rekao je bivši premijer Gabrijel Atal, Makronov saveznik, koji je dodao da je neprihvatljivo igrati se sa budućnošću zemlje.
Situacija se zahuktava
Međutim, nije u pitanju govorimo samo o Francuskoj.
"Ako se sutra vlada sruši zbog budžeta, odmah će doći do finansijske krize", upozorio je ministar unutrašnjih poslova Bruno Retaile.
Pre jedne decenije, ogroman javni dug u Grčkoj je skoro srušio evrozonu.
Pokazalo se kako se krize ne mogu obuzdati niti ograničiti na jednu zemlju. Naime, nije prošlo mnogo kada su privrede i bankarski sistemi Portugala, Irske i Španije počeli da se kolebaju. Čak su i velike nacije poput Francuske i Italije osetile posledice.
Ipak, tada je Nemačka bila jaka ekonomija i mogla je da priušti spasavanje saveznika koji se bore, a takođe je imala politički kapital da stabilizuje krizu.
To sada više nije slučaj, sa nemačkom ekonomijom koja posrće i njenom urušenom vladom.
Folksvagen, najveći evropski proizvođač automobila, najavio je prvo zatvaranje fabrike u svojoj istoriji, što bi moglo da dovede do gubitka 30.000 radnih mesta.
Proizvođač čelika ThissenKrupp takođe je juče najavio moguće otpuštanje do 11.000 radnika do 2030. godine, a na hiljade novih će otići u Bosch i Ford.
Evropska centralna banka upozorila je prošle nedelje da bi blok mogao biti na ivici nove dužničke krize evrozone zbog niskog rasta i neizvesnosti geopolitičke situacije.
Suđenje za proneveru
Le Penova, koja se sprema da se kandiduje za predsednika Francuske 2027. godine, kritikovala je Barnijeov budžet, koji ima za cilj uštedu od 60 milijardi evra, zbog planiranih viših poreza na struju i predloženog odlaganja prilagođavanja penzija inflaciji.
Ona je takođe kritikovala neuspeh vlade da smanji potrošnju na birokratiju i medicinsku pomoć za migrante.
Budžetski obračun dolazi u vreme dok nacionalistička liderka čeka sudsku odluku o optužbama za proneveru sa kojima se suočava.
Le Pen, zajedno sa njenom strankom, Nacionalnim skupom i još 26 osoba, sudi se zbog navodne pronevere sredstava Evropskog parlamenta za isplatu zaposlenih u partiji, a svi optuženi su negirali optužbe.
Odluku Le Penove o budžetu pomno će pratiti finansijska tržišta, koja često mogu diktirati tok akcija koje vlade preduzimaju.
Tržišta su se smirila od brige nakon što je Makron prvobitno raspisao izbore, ali investitori su i dalje napeti jer se Francuska sada smatra gorim kreditnim rizikom od Portugala ili Španije.
Trenutak istine će doći neposredno pre Božića, kada će Barnije morati da upotrebi ustavni trik da izglasa svoj budžet.
Gambit će mu omogućiti da donese tekst bez glasanja u parlamentu, ali će ga i izložiti izglasavanju nepoverenja koje bi ga moglo koštati funkcije.
I tada bi Marin le Pen mogla da nastupi.
"Sve može da eksplodira"
Barnije je već upozorio da je ekonomska stabilnost evrozone u pitanju u pregovorima o budžetu Francuske.
"Moramo da poštujemo pravila evrozone jer, u suprotnom, kada ih jedna od zemalja ne poštuje, a videli smo šta se desilo sa Grčkom, sve može da eksplodira", rekao je on.
Prošle nedelje, rejting agencija Moodi's izrazila je "sumnju u sposobnost francuskih institucija da isporuče rezultate politike" i "očekuju da će teret duga Pariza nastaviti da raste".
"Dolazak Barnijea i budžet koji je predložio donekle su uverili tržišta", rekao je Andreas Eisl, ekonomista sa Instituta Žak Delors, dodajući da će tržišta snažno reagovati ako druga vlada predloži snažno odstupanje od Barnijeovog naravno.
Očekuje se da će Evropska komisija odobriti višegodišnji plan potrošnje koji je podnela Barnijeova vlada i navesti listu reformi.
Ukoliko Francuska bude sledila reformske preporuke Komisije, biće joj odobreno produženje sa četiri na sedam godina kako bi smanjila svoj deficit.
Još uvek je otvoreno pitanje da li Le Penova ima šta da dobije urušavanjem Barnijeove vlade.
Dok se Le Penova suočava sa sve većim pritiskom svojih birača da preduzme akciju, raspad vlade bi bio politički rizik.
Međutim, prema nedavnoj anketi Elabe, sve veći broj Francuza, posebno glasača Le Penove, menja mišljenje i želi da se Barnijeova vlada sruši.
Javno mnjenje je podeljeno oko toga da li Barnije treba da ode, pokazalo je istraživanje, a čak je i on sam vrlo oprezan.
Upitan da li će i dalje biti premijer za Božić, rekao je da je "malo rano" davati takve prognoze.
(M.A./EUpravo zato/politico.eu)
